Obrazovanje:
Doktorske akademske studije: Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultet, studijski program Molekularna biologija, modul Fiziologija, podmodul Animalna i humana fiziologija, 2024 -
Master akademske studije: Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultet, studijski program Ekologija, modul Zaštita životne sredine, 2020-2022.
Osnovne akademske studije studije: Univerzitet u Beogradu - Biološki fakultet, studijski program Biologija, modul Biologija, 2015-2020. godine.
Oblast istraživanja:
Oblast istraživanja uključuje molekularno fiziološki biomonitoring baziran na parametrima antioksidativnog zaštitnog sistema; opšta i biomedicinska ekofiziologija.
Radno iskustvo:
Istraživač pripravnik: Institut za biološka israživanja „Siniša Stanković“ – Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu: 2025 -
Ekofiziologija proučava fiziološke procese u živim bićima koji su odgovor na promene u spoljašnjoj sredini i koji su fundamentalni za razumevanje mehanizama i interakcija koji leže u osnovi adaptivnih strategija organizama. Uticaj klimatskih promena, prisustvo različitih zagađivača, dostupnost nutrijenata i degradacija staništa su neki od izučavanih uticaja.
Ekotoksikologija proučava toksične efekte koji se javljaju kao posledica delovanja hemikalija na životnu sredinu. Toksični efekti se proučavaju na nivou molekula, ćelija, tkiva, organa, pojedinačnih organizama, populacija ili ekosistema.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
U okviru STRIMHealth projektnih aktivnosti za unapređenje veština istraživačkog rada istraživača i osoblja IBISS-a, sa zadovoljstvom najavljujemo Obuku o finansiranju istraživanja u EU i upravljanju projektima, koja će se održati 10. marta 2025. godine u Biblioteci Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ (Beograd, Srbija).
Ekofiziologija proučava fiziološke procese u živim bićima koji su odgovor na promene u spoljašnjoj sredini i koji su fundamentalni za razumevanje mehanizama i interakcija koji leže u osnovi adaptivnih strategija organizama. Uticaj klimatskih promena, prisustvo različitih zagađivača, dostupnost nutrijenata i degradacija staništa su neki od izučavanih uticaja.
Ekotoksikologija proučava toksične efekte koji se javljaju kao posledica delovanja hemikalija na životnu sredinu. Toksični efekti se proučavaju na nivou molekula, ćelija, tkiva, organa, pojedinačnih organizama, populacija ili ekosistema.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na XII redovnoj sednici održanoj dana 30.01.2025. godine, pokrenulo postupak za r e i z b o r dr Dejana Stojanovića, istraživača zaposlenog na Institutu za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Univerziteta u Novom Sadu, u naučno zvanje viši naučni saradnik.
Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja.
Ekofiziologija proučava fiziološke procese u živim bićima koji su odgovor na promene u spoljašnjoj sredini i koji su fundamentalni za razumevanje mehanizama i interakcija koji leže u osnovi adaptivnih strategija organizama. Uticaj klimatskih promena, prisustvo različitih zagađivača, dostupnost nutrijenata i degradacija staništa su neki od izučavanih uticaja.
Ekotoksikologija proučava toksične efekte koji se javljaju kao posledica delovanja hemikalija na životnu sredinu. Toksični efekti se proučavaju na nivou molekula, ćelija, tkiva, organa, pojedinačnih organizama, populacija ili ekosistema.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Luka Grbović je rođen 09.10.1996. godine u Beogradu, gde je 2015. godine upisao osnovne akademske studije na Biološkom fakultetu – Univerzitetu u Beogradu. Diplomirao je 2020. godine sa prosečnom ocenom 8,65 na modulu Biologija.
2020. godine, na istom fakultetu, upisao je master akademske studije na modulu Zoologija, koje je završio 2021. godine sa prosečnom ocenom 10, odbranom master rada „Zoološka komponenta perifitona sa veštačkih podloga u bari Baračka (SRP „Gornje Podunavlje“) - diverzitet i mesečna dinamika“.
Upisao je doktorske studije 2024. godine na Biološkom fakultetu – Univerziteta u Beogradu, studijski program Biologija, modul Algologija. Izrada doktorske disertacije biće vođena pod mentorstvom dr Jelene Krizmanić sa Biološkog fakulteta i dr Božice Vasiljević sa Instituta za biološka istraživanja ,,Siniša Stanković“, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerziteta u Beogradu.
Od 3. februara 2025. godine, angažovan je kao istraživač pripravnik na Institutu za biološka istraživanja ,,Siniša Stanković", na odeljenju za hidroekologiju i zaštitu voda.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Dr Milica Pešić je 04. februara 2025. godine, kao predstavnik IBISS KTT tima u delegaciji BIO4, posetila Pfizer centar za digitalne inovacije u Solunu gde se upoznala sa načinom rada samog centra, a tokom posete je održala kratku prezentaciju i predstavila IBISS kao instituciju sa širokom ekspertizom u oblastima biodiverziteta, biotehnologije i biomedicine otvorenu za saradnju i sa velikim potencijalom za inovacije.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Finansijer: Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije
Ugovor: Ugovor o realizaciji i finansiranju naučnoistraživačkog rada NIO u 2025. godini
Broj ugovora: Ev. broj : 451-03-136/2025-03/ 200007 od 04. 02. 2025.
Rukovodilac: dr Mirjana Mihailović
Učesnici iz IBISS-a: svi zaposleni istraživači
Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”- Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, po svojim osnivačkim aktima definisan je kao institucija čija je osnovna delatnost istraživanje u oblasti bioloških nauka od opšteg nacionalnog, odnosno strateškog značaja za Republiku. Naučnoistraživački rad u Institutu je organizovan kroz 14 naučnih odeljenja. Planirana istraživanja i teme odeljenja IBISS-a u toku 2025. godine su sledeće:
• Odeljenje za biohemiju izučava: (a) molekulske osnove i terapijske pristupe lečenju gojaznosti koja je izazvana ishranom sa povećanim kalorijskim unosom u animalnim modelima, u kliničkoj studiji na gojaznim adolescentima i na ćelijskim linijama masnog tkiva i hepatocita; (b) molekulske mehanizme u osnovi blagotvornih efekata prirodnih proizvoda (biljni ekstrakti iz latica Crocus sativus, plodovi jagode) na animalnom modelu gojaznosti; (c) terapijske pristupe lečenju masne jetre povezane sa metaboličkom disfunkcijom (eng. Metabolic Dysfunction-associated Fatty Liver Disease, MAFLD) u kliničkoj studiji na gojaznim pacijentima i u animalnom modelu.
• Odeljenje za molekularnu biologiju izučava: ulogu prirodnih proizvoda u dijabetesu i kanceru; mehanizme DNK (de)metilacije i primenu CRISPR/dCas9 za povećanje broja insulin-produkujućih ćelija, za senzitizaciju rezistentnih karcinoma i indukciju “BRCAness” fenotipa; efekte modulacije feroptotskog signalnog puta prirodnim i sintetskim donorima vodonik persulfida u dijabetesu i starosno-zavisne razlike tkivno-specifičnog redoks-inflamatornog odgovora na povećan unos glukoze.
• Odeljenje za citologiju će nastaviti sa istraživanjima efekata polnog sazrevanja i starenja, kao i naknadnih tretmana sintetskim steroidima i citrusnim flavanonima na morfološke i funkcionalne parametre neuroendokrinog sistema i ciljnih organa, u različitim pacovskim modelima. Nastaviće se sprovođenje istraživanja o uticaju tretmana sintetskim peptidnim hormonom digestivnog trakta liraglutidom, u kombinaciji sa fizičkim vežbanjem, na endokrini sistem i metabolizam u modelu sredovečnih pacova. Takođe, nastaviće se i ispitivanja razvojne toksičnosti selena u nanoformi na pacovskom modelu trudnoće, kao i metaboličkih i reproduktivnih parametara potomaka pacova prenatalno tretiranih deksametazonom. Uspostaviće se novi model sistem zebrica radi ispitivanja razvojne toksičnosti potencijalno štetnih supstanci uključujući i zagađivače životne sredine. Pored nastavka istraživanja na modelu prirodno ostarelih mužjaka pacova nakon primene citrusnih flavanonana, uspostaviće se novi eksperimentalni model ispitivanja efekata istih supstanci u modelu sredovečnih pacova.
• Odeljenje za imunologiju će se baviti sledećim istraživačkim temama: 1. istraživanje patogeneze autoimunosti CNS na animalnim modelima multiple skleroze i uzorcima pacijenata; 2. ispitivanje mogućnosti terapije dijabetesa tipa 1 modulacijom crevnih limfocita urođene imunosti; 3. istraživanje terapijskog efekta aktivatora NRF2 u inflamatornim bolestima; 4. ispitivanje interakcija konstituentata mikrosredine tumora i njihove uloge u progresiji maligne bolesti i odgovoru na terapiju, i 5. kreiranje novih terapeutskih pristupa baziranih na dizajnu analoga prirodnih molekula, hibridnih jedinjenja i nanotehnologiji.
• Odeljenje za neurobiologiju sprovodi sledeća istraživanja: 1. ispitivanje efekata različitih nutritivnih intervencija na zdravlje i dugovečnost 2. neurobihevioralna istraživanja mišjih modela Alchajmerove i Parkinsonove bolesti (APP-KI i Hualpha-Syn(A53T) modeli); 3. efekat polnih hormona na mozak; 4. hormon rasta i EAE; 5. uticaj agmatina na mikrogliju in vitro; 4. uloga GABA neurona u poremećajima spavanja, memorije i sinaptičkoj reorganizaciji u modelima Parkinsonove bolesti i u anesteziji hirurškog nivoa; 7. ispitivanje novih anti-gliomskih terapeutskih strategija.
• Odeljenje za fiziologiju bavi se istraživanjem molekularnih mehanizama redoks signalinga i održavanja redoks ravnoteže u homeostazi, adaptaciji i patologiji. Istraživanja su usmerena da delovanje različitih supstanci, na parametre oksidativnog stresa kod ljudi i životinja.
• Istraživačke teme Odeljenja za neurofiziologiju su: sprega neurotransmitera, aktivnosti astrocita i dijametra krvnih sudova; razvoj metodologije pripreme akutnih moždanih isečaka; biofizika jonskih struja i mitohondrija; modeliranje izrastanja neurita; uloga autofagije u modelima neurodegeneracije i kancera; uticaj magnetnog polja i neuroaktivnih supstanci na CNS, neuromotorni razvoj i ponašanje životinja.
• U okviru aktivnosti Odeljenja za fiziologiju biljaka istraživaće se: 1. fiziološki i molekularni mehanizmi regulacije morfogeneze i odgovora biljaka na ekstremne uslove životne sredine u cilju poboljšanja njihovog kvaliteta i otpornosti, 2. mehanizmi delovanja prirodnih proizvoda odabranih biljaka i gljiva, njihova farmakološka aktivnost i primena metaboličkog inženjeringa u cilju održive proizvodnje i 3. genetički i hemijski diverzitet ugroženih biljaka Balkanskog poluostrva u cilju ex situ zaštite.
• Istraživanja Odeljenja za fiziologiju i biohemiju insekata obuhvataju fiziološke adaptacije ekonomski značajnih vrsta insekata na akutno i hronično delovanje sredinskih stresora (aluminijum, kadmijum, floranten, mikotoksini, magnetna polja, temperatura). Pratićemo aktivnosti i gensku ekspresiju najvažnijih grupa digestivnih enzima, enzima antioksidativne zaštite/detoksifikacije, proteina stresa, neuroendokrine promene, koji pojedinačno ili u integrativnoj formi mogu biti biomarkeri sredinskih zagađenja. U planu su i istraživanja potencijala sekundarnih metabolita biljaka za kontrolu štetnih insekata u skladištima. Intenziviraće se istraživanja fiziološke osnove poboljšanja metoda za korišćenje larvi insekata koje razgrađuju plastiku/organski otpad, kao izvora nutrienata za stočnu hranu i odličnog organskog đubriva.
• U Odeljenju za genetička istraživanja analiziraće se genetipski i fenotipski diverzitet populacija glodara i slepih miševa i njihovih parazita u urbanim i ne urbanim područjima. Analiza transmisije B hromozoma kod A. flavicollis, u populacionim kavezima biće nastavljena, kao i prikupljanje uzoraka za transkripcionu analizu B+/B0 jedinki. Sprovešće se: citogenetička, molekularna, morfološka i istraživanja zoonotskih virusa kod Nannospalax leucodon i genetička i morfološka istraživanja više vrsta kičmenjaka, beskičmenjaka i njihovih patogena.
• Odeljenje za genetiku populacija i ekogenotoksikologiju bavi se populaciono-genetičkim istraživanjima markera genomske varijabilnosti u prirodnim populacijama vrsta Drosophila, Apis mellifera, različitih vrsta ptica grabljivica i vilinih konjica kao i autohtonih i plemenitih rasa ovaca. Integrativnim pristupom eksperimentalne laboratorijske evolucije izučavaju se populacioni, adaptivni, genetički i ponašajni odgovori na stres izazvan antropogenim uticajima kao i genetička toksikologija lekovitih biljaka.
• Istraživanja u Odeljenju za ekologiju obuhvataju proučavanja složenih interakcija živog sveta i životne sredine i integrišu ekofiziološka istraživanja i istraživanja biološkog diverziteta. Proučavaju se adaptivni odgovori biljaka i životinja na antropogeno indukovanu hemijsku i fizičku degradaciju staništa i klimatske promene, u cilju zaštite biodiverziteta, i zaštite i obnavljanja životne sredine.
• Istraživanja Odeljenja za hidroekologiju i zaštitu voda obuhvataju: Barkoding i e-DNK metoda u detekciji biodiverziteta; Diverzitet vodenih organizama i tipova staništa; Ugroženost i konzervacija vodenih vrsta i staništa; Invazivne akvatične vrste; Paraziti riba; Mikrobiologija i ekogenotoksikologija voda; Uticaj pritisaka na akvatični biodiverzitet; Praćenje biomarkera u cilju procene statusa okruženja i razvoj indeksa ocene ekološkog statusa; Primena Okvirne direktive o vodama EU; Rana detekcije infektivnih agenasa u vodi i dejstvo plastičnih polimera na vodene ekosisteme.
• Delatnost Odeljenje za evolucionu biologiju obuhvatiće sledeće teme: osnovna (teorija evolucije i filogenija) i primenjena (monitoring i zaštita biodiverziteta i životne sredine) evoluciono- biološka istraživanja na odabranim taksonima kičmenjaka, beskičmenjaka i biljaka uključivaće prirodne i eksperimentalne populacije te biohemijske, molekularno- biološke, citološke, histološke, fiziološke, fenološke i populaciono- biološke metode, recipročnu transplantaciju, klasičnu i geometrijsku morfometriju kao i laboratorijsku evoluciju.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Zovem se Maša Marković, rođena sam 27.11.2000. godine u Beogradu. Završila sam Prvu beogradsku gimnaziju, prirodno – matematiči smer, 2019. godne i iste upisala prvu godinu osnovnih akademskih studija na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na studijskom programu Biologija. Osnovne studije završila sam sa prosekom 9,14 2023. godine i stekla zvanje diplomirani biolog.
Godine 2023. upisala master akademske studje na Biološkom fakultetu na studijskom programu Biologija modulu Imunologija. Eksperimentalni deo master rada radila sam na Institutu za biološka istraživanja ''Siniša Stanković'' na temu ''Uticaj fenetil estra ruzmarinske kiselne na produkciju proinflamacijskih medijatora u imunskm ćlijama pluća'' odbranivši je 2024.godine kada sam i završila master studije sa prosekom 10,00 i stekla zvanje master biolog. Takođe imala sam mogućnost učešća na 13. konferenciji biohemijskog društva Srbije kao član sa apstraktom i posterom na temu ''Phenethyl ester of rosmarinic acid ameliorates acute respiratory distress syndrome''.
Upisala prvu godnu doktorskih akadmskih studija na Biološkom fakultetu na studijskom programu Molekularna biologija i fiziologija na podmodulu Animalna i humana fiziologija, sa nastavljenom saradnjom za izradu naučnog rada i usavršavanja na Institutu za biološka istraživanja ''Siniša Stanković''. Oblast istraživanja disertacije obuhvata ispitivanje uticaja aktivatora NRF2 na različite eksperimentalne modele autoimunskih bolesti, kao što su dijabetes tip 1, eksperimentalni autoimuni encefalitis i eksperimentalni miokarditis. Pored toga, istraživanje se bavi i inflamacijskim oboljenjima, sa posebnim fokusom na akutni respiratorni distres sindrom. Cilj rada je da se kroz analizu efekata aktivatora NRF2 utvrdi njihov potencijal u modulaciji procesa imunskog odgovora.
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Terestrična ekologija proučava odnose organizama i životnih zajednica (biocenoza) prema uslovima spoljašnje sredine i interakciju između živih bića na kopnu. Ova istraživanja pružaju konceptualnu osnovu za razumevanje procesa u kopnenim ekosistemima i njihove osetljivosti na promene u životnoj sredini i biotičke promene.
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na XII redovnoj sednici održanoj dana 30.01.2025. godine, pokrenulo postupak za i z b o r dr Gorana Živanovića, istraživača u Odeljenju za evolucionu biologiju IBISS, u naučno zvanje naučni saradnik.
Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Terestrična ekologija proučava odnose organizama i životnih zajednica (biocenoza) prema uslovima spoljašnje sredine i interakciju između živih bića na kopnu. Ova istraživanja pružaju konceptualnu osnovu za razumevanje procesa u kopnenim ekosistemima i njihove osetljivosti na promene u životnoj sredini i biotičke promene.
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Telefon: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Bulevar despota Stefana 142
11108 Beograd
Srbija
IBISS koristi analitičke "kolačiće" (eng. "cookies") za analizu korišćenja sajta u cilju unapređenja korisničkog iskustva, klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korišćenje kolačića.