Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na V redovnoj sednici održanoj dana 26.05.2026 . godine, pokrenulo postupak za i z b o r dr Nataše Đorđević, zaposlene na državnom Univerzitetu u Novom Pazaru, u naučno zvanje naučni saradnik.
Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja.
Dunja Milunović je istraživač pripravnik na Odeljenjju za genetička istraživanja na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Institut od nacionalnog zbačaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu. Oblast njenog istraživanja podrazumeva primenu bioinformatičkih metoda u izučavanju B hromozoma kod vrste Apodemus flavicollis, što uključuje transkriptomsku analizu diferencijalno eksprimiranih gena kod miševa sa i bez B hromozoma.
Epigenetika proučava promene ekspresije gena koje ne uključuju promene sekvence molekula DNK, načine njihovog prenošenja (transmisije) i transgeneracijskog održavanja. Istraživači sa iz Iinstituta proučavaju mehanizme stabilnog održavanja ekspresije pojedinih gena (mehanizmi promene metilacionog obrasca DNK) kao i mogućnost izmene epigenetičkih obeležja u terapijske svrhe korišćenjem CRISPR/Cas9 fuzionisanih konstrukata. Posebna, pažnja je posvećena proučavanju epigenetičkih mehanizama u dijabetesu i trostruko negativnom karcinomu dojke.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Epigenetika proučava promene ekspresije gena koje ne uključuju promene sekvence molekula DNK, načine njihovog prenošenja (transmisije) i transgeneracijskog održavanja. Istraživači sa iz Iinstituta proučavaju mehanizme stabilnog održavanja ekspresije pojedinih gena (mehanizmi promene metilacionog obrasca DNK) kao i mogućnost izmene epigenetičkih obeležja u terapijske svrhe korišćenjem CRISPR/Cas9 fuzionisanih konstrukata. Posebna, pažnja je posvećena proučavanju epigenetičkih mehanizama u dijabetesu i trostruko negativnom karcinomu dojke.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Epigenetika proučava promene ekspresije gena koje ne uključuju promene sekvence molekula DNK, načine njihovog prenošenja (transmisije) i transgeneracijskog održavanja. Istraživači sa iz Iinstituta proučavaju mehanizme stabilnog održavanja ekspresije pojedinih gena (mehanizmi promene metilacionog obrasca DNK) kao i mogućnost izmene epigenetičkih obeležja u terapijske svrhe korišćenjem CRISPR/Cas9 fuzionisanih konstrukata. Posebna, pažnja je posvećena proučavanju epigenetičkih mehanizama u dijabetesu i trostruko negativnom karcinomu dojke.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Epigenetika proučava promene ekspresije gena koje ne uključuju promene sekvence molekula DNK, načine njihovog prenošenja (transmisije) i transgeneracijskog održavanja. Istraživači sa iz Iinstituta proučavaju mehanizme stabilnog održavanja ekspresije pojedinih gena (mehanizmi promene metilacionog obrasca DNK) kao i mogućnost izmene epigenetičkih obeležja u terapijske svrhe korišćenjem CRISPR/Cas9 fuzionisanih konstrukata. Posebna, pažnja je posvećena proučavanju epigenetičkih mehanizama u dijabetesu i trostruko negativnom karcinomu dojke.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Mara Stanišić, učenica III razreda Gimnazije „Ruđer Bošković“, osvojila je drugo mesto na International Mathematics, Science & Engineering Fair (IMSEF), održanom u Izmiru, Turska, od 1. do 6. juna 2026. godine, sa radom o mogućnosti korišćenja larvi vrste Tenebrio molitor u biodegradaciji stiropora.
Epigenetika proučava promene ekspresije gena koje ne uključuju promene sekvence molekula DNK, načine njihovog prenošenja (transmisije) i transgeneracijskog održavanja. Istraživači sa iz Iinstituta proučavaju mehanizme stabilnog održavanja ekspresije pojedinih gena (mehanizmi promene metilacionog obrasca DNK) kao i mogućnost izmene epigenetičkih obeležja u terapijske svrhe korišćenjem CRISPR/Cas9 fuzionisanih konstrukata. Posebna, pažnja je posvećena proučavanju epigenetičkih mehanizama u dijabetesu i trostruko negativnom karcinomu dojke.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Konzorcijum projekta STRIMHealth okupio se na svom Drugom godišnjem sastanku 9. juna 2026. godine na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ u Beogradu, Srbija. Sastanak je okupio projektne partnere i istraživače kako bi razmotrili napredak ostvaren tokom druge godine realizacije projekta i razgovarali o predstojećim aktivnostima. Značaj i uticaj sastanka dodatno su potvrđeni učešćem gostiju sa Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ i Instituta za medicinska istraživanja.
Epigenetika proučava promene ekspresije gena koje ne uključuju promene sekvence molekula DNK, načine njihovog prenošenja (transmisije) i transgeneracijskog održavanja. Istraživači sa iz Iinstituta proučavaju mehanizme stabilnog održavanja ekspresije pojedinih gena (mehanizmi promene metilacionog obrasca DNK) kao i mogućnost izmene epigenetičkih obeležja u terapijske svrhe korišćenjem CRISPR/Cas9 fuzionisanih konstrukata. Posebna, pažnja je posvećena proučavanju epigenetičkih mehanizama u dijabetesu i trostruko negativnom karcinomu dojke.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ bio je jedan od koorganizatora konferencije BelBi 2026 održane u Beogradu od 8. do 10. juna.
Epigenetika proučava promene ekspresije gena koje ne uključuju promene sekvence molekula DNK, načine njihovog prenošenja (transmisije) i transgeneracijskog održavanja. Istraživači sa iz Iinstituta proučavaju mehanizme stabilnog održavanja ekspresije pojedinih gena (mehanizmi promene metilacionog obrasca DNK) kao i mogućnost izmene epigenetičkih obeležja u terapijske svrhe korišćenjem CRISPR/Cas9 fuzionisanih konstrukata. Posebna, pažnja je posvećena proučavanju epigenetičkih mehanizama u dijabetesu i trostruko negativnom karcinomu dojke.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Članovi STRIMHealth projekta: dr Ana Đorđević, dr Svetlana Dinić, dr Jelena Brkljačić i doktorand Milivoje Konstantinović, aktivno su učestvovali na 13. međunarodnom i interdisciplinarnom naučnom kongresu NUTRICON 2026, održanom u Ohridu, Severna Makedonija, od 3. do 5. juna 2026. godine.
Epigenetika proučava promene ekspresije gena koje ne uključuju promene sekvence molekula DNK, načine njihovog prenošenja (transmisije) i transgeneracijskog održavanja. Istraživači sa iz Iinstituta proučavaju mehanizme stabilnog održavanja ekspresije pojedinih gena (mehanizmi promene metilacionog obrasca DNK) kao i mogućnost izmene epigenetičkih obeležja u terapijske svrhe korišćenjem CRISPR/Cas9 fuzionisanih konstrukata. Posebna, pažnja je posvećena proučavanju epigenetičkih mehanizama u dijabetesu i trostruko negativnom karcinomu dojke.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Naučni savetnik dr Dušica Ćalić je kao predstavnica Tima za Transfer znanja i tehnologije (KTT) Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ učestvovala je na Katapult Demo Day događaju, održanom 11. juna 2026. godine u hotelu Radisson Collection u Beogradu.
Epigenetika proučava promene ekspresije gena koje ne uključuju promene sekvence molekula DNK, načine njihovog prenošenja (transmisije) i transgeneracijskog održavanja. Istraživači sa iz Iinstituta proučavaju mehanizme stabilnog održavanja ekspresije pojedinih gena (mehanizmi promene metilacionog obrasca DNK) kao i mogućnost izmene epigenetičkih obeležja u terapijske svrhe korišćenjem CRISPR/Cas9 fuzionisanih konstrukata. Posebna, pažnja je posvećena proučavanju epigenetičkih mehanizama u dijabetesu i trostruko negativnom karcinomu dojke.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Telefon: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Bulevar despota Stefana 142
11108 Beograd
Srbija
IBISS koristi analitičke "kolačiće" (eng. "cookies") za analizu korišćenja sajta u cilju unapređenja korisničkog iskustva, klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korišćenje kolačića.