Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na XII redovnoj sednici održanoj dana 30.01.2025. godine, pokrenulo postupak za r e i z b o r dr Dejana Stojanovića, istraživača zaposlenog na Institutu za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Univerziteta u Novom Sadu, u naučno zvanje viši naučni saradnik.
Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja.
Luka Grbović je rođen 09.10.1996. godine u Beogradu, gde je 2015. godine upisao osnovne akademske studije na Biološkom fakultetu – Univerzitetu u Beogradu. Diplomirao je 2020. godine sa prosečnom ocenom 8,65 na modulu Biologija.
2020. godine, na istom fakultetu, upisao je master akademske studije na modulu Zoologija, koje je završio 2021. godine sa prosečnom ocenom 10, odbranom master rada „Zoološka komponenta perifitona sa veštačkih podloga u bari Baračka (SRP „Gornje Podunavlje“) - diverzitet i mesečna dinamika“.
Upisao je doktorske studije 2024. godine na Biološkom fakultetu – Univerziteta u Beogradu, studijski program Biologija, modul Algologija. Izrada doktorske disertacije biće vođena pod mentorstvom dr Jelene Krizmanić sa Biološkog fakulteta i dr Božice Vasiljević sa Instituta za biološka istraživanja ,,Siniša Stanković“, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerziteta u Beogradu.
Od 3. februara 2025. godine, angažovan je kao istraživač pripravnik na Institutu za biološka istraživanja ,,Siniša Stanković", na odeljenju za hidroekologiju i zaštitu voda.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Dr Milica Pešić je 04. februara 2025. godine, kao predstavnik IBISS KTT tima u delegaciji BIO4, posetila Pfizer centar za digitalne inovacije u Solunu gde se upoznala sa načinom rada samog centra, a tokom posete je održala kratku prezentaciju i predstavila IBISS kao instituciju sa širokom ekspertizom u oblastima biodiverziteta, biotehnologije i biomedicine otvorenu za saradnju i sa velikim potencijalom za inovacije.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Zovem se Maša Marković, rođena sam 27.11.2000. godine u Beogradu. Završila sam Prvu beogradsku gimnaziju, prirodno – matematiči smer, 2019. godne i iste upisala prvu godinu osnovnih akademskih studija na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na studijskom programu Biologija. Osnovne studije završila sam sa prosekom 9,14 2023. godine i stekla zvanje diplomirani biolog.
Godine 2023. upisala master akademske studje na Biološkom fakultetu na studijskom programu Biologija modulu Imunologija. Eksperimentalni deo master rada radila sam na Institutu za biološka istraživanja ''Siniša Stanković'' na temu ''Uticaj fenetil estra ruzmarinske kiselne na produkciju proinflamacijskih medijatora u imunskm ćlijama pluća'' odbranivši je 2024.godine kada sam i završila master studije sa prosekom 10,00 i stekla zvanje master biolog. Takođe imala sam mogućnost učešća na 13. konferenciji biohemijskog društva Srbije kao član sa apstraktom i posterom na temu ''Phenethyl ester of rosmarinic acid ameliorates acute respiratory distress syndrome''.
Upisala prvu godnu doktorskih akadmskih studija na Biološkom fakultetu na studijskom programu Molekularna biologija i fiziologija na podmodulu Animalna i humana fiziologija, sa nastavljenom saradnjom za izradu naučnog rada i usavršavanja na Institutu za biološka istraživanja ''Siniša Stanković''. Oblast istraživanja disertacije obuhvata ispitivanje uticaja aktivatora NRF2 na različite eksperimentalne modele autoimunskih bolesti, kao što su dijabetes tip 1, eksperimentalni autoimuni encefalitis i eksperimentalni miokarditis. Pored toga, istraživanje se bavi i inflamacijskim oboljenjima, sa posebnim fokusom na akutni respiratorni distres sindrom. Cilj rada je da se kroz analizu efekata aktivatora NRF2 utvrdi njihov potencijal u modulaciji procesa imunskog odgovora.
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Terestrična ekologija proučava odnose organizama i životnih zajednica (biocenoza) prema uslovima spoljašnje sredine i interakciju između živih bića na kopnu. Ova istraživanja pružaju konceptualnu osnovu za razumevanje procesa u kopnenim ekosistemima i njihove osetljivosti na promene u životnoj sredini i biotičke promene.
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na XII redovnoj sednici održanoj dana 30.01.2025. godine, pokrenulo postupak za i z b o r dr Gorana Živanovića, istraživača u Odeljenju za evolucionu biologiju IBISS, u naučno zvanje naučni saradnik.
Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Terestrična ekologija proučava odnose organizama i životnih zajednica (biocenoza) prema uslovima spoljašnje sredine i interakciju između živih bića na kopnu. Ova istraživanja pružaju konceptualnu osnovu za razumevanje procesa u kopnenim ekosistemima i njihove osetljivosti na promene u životnoj sredini i biotičke promene.
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
OBRAZOVANJE
2024– upisane doktorske akademske studije na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu, studijski program Biologija i ekologija, modul Biologija.
2019–2020: master akademske studije na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, studijski program Biologija, modul Fiziologija i biotehnologija biljaka.
2014–2019: osnovne akademske studije na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, studijski program Biologija.
RADNO ISKUSTVO I PRAKSA
2018–2019: volonterski rad na Odeljenju za fiziologiju biljaka IBISS
2018–2019: eksperimentalni deo master rada odbranjenog pod nazivom "In vitro propagacija Micromeria graeca i morfološka i histohemijska analiza žlezdanih trihoma lista"
2020–2024: profesorka biologije u Devetoj beogradskoj gimnaziji "Mihailo Petrović Alas"
ISTRAŽIVAČKA INTERESOVANJA
Fiziologija, molekularna biologija i biotehnologija biljaka
Regeneracija endemičnih, lekovitih i aromatičnih biljnih vrsta – fiziološki, morfoanatomski, histološki i citološki aspekti morfogeneze in vitro
Biologija biljne sekrecije – histocitološki aspekti ontogeneze i sekrecije različitih tipova sekretornih struktura lekovitih i aromatičnih biljaka
Fiziologija i molekularna biologija biljaka obuhvataju izučavanja mehanizama koji leže u osnovi rastenja i razvića biljaka, morfogeneze biljaka in vitro (organogeneze, somatske embriogeneze, androgeneze), sinteze i akumulacije specijalizovanih metabolita, odgovora biljaka na različite vrste stresora, kao i alelopatskih odnosa među biljkama.
Isidora Marković je student doktorskih akademskih studija na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od februara 2025. godine zaposlena je kao istraživač pripravnik na Odeljenju za molekularnu biologiju Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković” – Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Na istom odeljenju uradila je i master rad pod nazivom “Efekat donora vodonik sulfida na pankreas i jetru miševa sa dijabetesom tipa 1” pod mentorstvom dr Ane Stančić i dr Ive Lakić. Trenutno se bavi istraživanjem efekata različitih prirodnih i sintetskih donora vodonik sulfida na regulaciju feroptoze u patogenezi dijabetesa tipa 1, sa fokusom na enzime uključene u antioksidativnu odbranu i metabolizam gvožđa. U dosadašnjim istraživanjima koristila je in vivo model, konkretno C57BL/6 i NOD soj miševa.
OBRAZOVANJE:
2024. – student doktorskih akademskih studija, modul Biologija ćelija i tkiva, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu;
2024. – Master biolog, modul Eksperimentalna biomedicina, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu;
2023. – Diplomirani biolog, modul Biologija, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu;
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Telefon: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Bulevar despota Stefana 142
11108 Beograd
Srbija
IBISS koristi analitičke "kolačiće" (eng. "cookies") za analizu korišćenja sajta u cilju unapređenja korisničkog iskustva, klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korišćenje kolačića.