Rođena u Beogradu 1978. godine. Osnovne studije je završila na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2005. godine, a doktorirala je na istom fakultetu 2015. godine sa disertacijom pod nazivom „Invazivnost alohtonih vrsta makroinvertebrata i riba Dunavaˮ. Bavi se problematikom vezanom za ekologiju vodenih ekosistema i ulogu vodenih makrobeskičmenjaka u biomonitoringu, proučavanjem invazivnih vrsta i metodologijom procene rizika i istraživanjem populacija dekapodnih rakova, faktorima ugrožavanja i mogućnostima konzervacije. Do sada je objavila 97 publikacija različitih naučnih kategorija, od kojih je 21 rad u časopisima međunarodnog značaja koji su do sada citirani 100 puta. Od početka karijere učestvovala u realizaciji 20 nacionalnih i međunarodnih projekta, kao i u 2 projekta bilateralne saradnje. Članica je Srpskog biološkog društva i Srpskog društva za zaštitu voda.
Oblasti istraživanja:
ekologija slatkovodnih ekosistema, invazivne vrste, autohtone i invazivne vrste dekapodnih rakova, konzervaciona biologija, akvatični makrobeskičmenjaci, biomonitoring
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biologija invazivnih vrsta proučava introdukovane invazivne vrste i njihov uticaj na diverzitet, strukturu, dinamiku i funkcionisanje ekosistema koji naseljavaju. Invazivne vrste se smatraju jednim od najznačajnijih faktora smanjenja biodiverziteta.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Nivoi obrazovanja
• Doktorat, Ph.D. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2019)
• Osnovne studije, B.Sc. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2012)
Istraživačka interesovanja
• Naučno-istraživački rad pripada oblasti Ekologije i zaštite akvatičnih ekosistema, monitoringa kvaliteta životne sredine i ispitivanja ekološkog statusa/potencijala. Istraživački rad obuhvata i ispitivanje bioloških efekata metala i metaloida na različita tkiva odabranih vrsta slatkovodnih riba, analizu stepena bioakumulacije u akvatičnim ekosistemima, zatim analizu ishrane slatkovodnih vrsta riba u različitim tipovima vodenih ekosistema, njihove preference u ishrani.
Članstva u naučnim društvima
• Dr Katarina Jovičić je član Srpskog biološkog društva
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biologija invazivnih vrsta proučava introdukovane invazivne vrste i njihov uticaj na diverzitet, strukturu, dinamiku i funkcionisanje ekosistema koji naseljavaju. Invazivne vrste se smatraju jednim od najznačajnijih faktora smanjenja biodiverziteta.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Ekotoksikologija proučava toksične efekte koji se javljaju kao posledica delovanja hemikalija na životnu sredinu. Toksični efekti se proučavaju na nivou molekula, ćelija, tkiva, organa, pojedinačnih organizama, populacija ili ekosistema.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Оbrazovanje
2016-2021 Doktorske akademske studije, modul mikrobiologija; Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
2015-2016 Master akademske studije, modul biologija mikroorganizama, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
2011-2015 Osnovne akademske studije, modul biologija, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Oblast istraživanja
• Eko/genotoksikologija
• Mikrobiologija
Nagrade
2021 Nagrada Fondacije “Docent dr Milena Dalmacija” za najbolјu doktorsku disertaciju iz oblasti zaštite životne sredine na univerzitetima u Republici Srbiji, za period 1.10.2018-30.09.2021. godine.
2018 – 2021 Stipendija za studente doktorskih studija Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije
Mobilnost
2019 Boravak u okviru bilateralnog projekta sa Republikom Slovenijom na Nacionalnom institutu za biologiju u Ljublјani, Univerzitet u Sloveniji
2019 Studijski boravak na Institutu za marinsku biologiju u Kotoru, Univerzitet u Crnoj Gori
2019 Studijski boravak u Stanici za marinsku biologiju u Piranu, Nacionalni institut za biologiju, Univerzitet u Sloveniji
Članstvo u naučnim društvima
2018 - Član Srpskog biološkog društva
2020 - Član Srpskog društva za zaštitu voda
2021 - Član Društva genetičara Srbije, European Environmental Mutagen Society (EEMS), EEMS International Comet Assay Working Group i EEMS New Investigators Group
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biologija invazivnih vrsta proučava introdukovane invazivne vrste i njihov uticaj na diverzitet, strukturu, dinamiku i funkcionisanje ekosistema koji naseljavaju. Invazivne vrste se smatraju jednim od najznačajnijih faktora smanjenja biodiverziteta.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Ekotoksikologija proučava toksične efekte koji se javljaju kao posledica delovanja hemikalija na životnu sredinu. Toksični efekti se proučavaju na nivou molekula, ćelija, tkiva, organa, pojedinačnih organizama, populacija ili ekosistema.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Nivoi obrazovanja:
• Doktorat, Ph.D. (Prirodno-Matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu, 2011. god.)
• Magistratura, M.Sc. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2004. god.)
• Osnovne studije, B.Sc. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2000. god.)
Istraživačka interesovanja:
• Oblast istraživanja je u okviru životinjske fiziologije, sa posebnim osvrtom na uporednu ekofiziologiju vodenih organizama. Uža oblast obuhvata ispitivanje oksidativnog stresa i antioksidativnih biomarkera kod životinja u prirodnom okruženju koje su pod uticajem zagađivača životne sredine. Pored toga, bavi se i fiziologijom riba (kalifornijske pastrmke i šarana) gajenih u intenzivnom i poluintenzivnom sistemu. Do sada je objavila 58 bibliografskih jedinica, među kojima su i međunarodni časopis izuzetnih vrednosti i vrhunski međunarodni časopisi sa SCI liste.
Članstva u naučnim društvima:
• Član je Srpskog biološkog društva
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biologija invazivnih vrsta proučava introdukovane invazivne vrste i njihov uticaj na diverzitet, strukturu, dinamiku i funkcionisanje ekosistema koji naseljavaju. Invazivne vrste se smatraju jednim od najznačajnijih faktora smanjenja biodiverziteta.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Ekotoksikologija proučava toksične efekte koji se javljaju kao posledica delovanja hemikalija na životnu sredinu. Toksični efekti se proučavaju na nivou molekula, ćelija, tkiva, organa, pojedinačnih organizama, populacija ili ekosistema.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Dr Jelena Tomović je rođena u Kosovskoj Mitrovici. Osnovne akademske studije završila je 2007. godine na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, studijska grupa Biologija. Doktorske akademske studije završila je 2016. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, Institut za biologiju i ekologiju i odbranila je doktorsku disertaciju pod nazivom „Ekologija, biodiverzitet i konzervacija slatkovodnih školjki familije Unionidae u Srbiji”.
Naučni rad Jelene Tomović obuhvata istraživanja u oblasti ekologije vodenih ekosistema, praćenje promena pod uticajem prirodnih i antropogenih faktora i proučavanje uloge makrobeskičmenjaka u biološkom monitoringu.
Njeno istraživanje je usmereno na slatkovodne mekušce, naročito školjke iz familije Unionidae, taksonomiju vrsta, njihovu distribuciju, ekologiju, diverzitet i konzervaciju, kao i njihove bioindikatorske osobine.
Jelena Tomović svoje aktivnosti ostvaruje učešćem u nacionalnim, bilateralnim, i međunarodnim projektima, kao i u okviru Cost akcije.
Od 2008. godine zaposlena je u Odeljenju za hidroekologiju i zaštitu voda, Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu.
Jelena Tomović je član Srpskog biološkog društva i Srpskog društva za zaštitu voda.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Jelena B. Stanković Ristić je rođena 25. juna 1992. godine u Pirotu.
Obrazovanje:
• Doktorat (Departman za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Nišu, 2022)
• Master (smer Ekologija i zaštita prirode, Departman za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Nišu, 2016)
• Osnovne studije (Departman za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Nišu, 2014)
Doktorirala sa disertacijom pod nazivom „Mikroplastika u slatkovodnim ekosistemima: in-situ i ex-situ istraživanja na odabranim model organizmima makrobeskičmenjaka ”. Tema njenog master rada na master studijama bila je „Dužinsko-maseni odnosi i kondicioni faktor kalifornijske pastrmke (Oncorhynchus mykiss Walbaum, 1792) gajene u ribnjačkim sistemima”.
Bila je angažovana u izvođenju vežbi na master akademskim studijama ekologije Departmana za biologiju i ekologiju na Prirordno-matematičkom fakultеtu Univerziteta u Nišu, na predmetima:
• Bioindikacije i biomonitoring (2017./2018. - 2020./2021. godine)
• Zaštita biološke raznovrsnosti (2019./2020. i 2020./2021. godine)
• Abiotička svojstva vodenih ekosistema (2020./2021. godine)
• Hidrobiologija (2020./2021. godine)
Bila je rukovodilac projekta „Uticaj pastrmskih ribnjaka na kvalitet vode izvorišne zone i sastav zajednice makrobeskičmenjaka“, br. projekta 23343-1, finansiranog od strane Rufford Foundation, 2017.-2018. godine. Kao učesnik projekta „Mreža vodećih evropskih akvatičnih objekata mezokozmi – povezivanje planina od Arktika do Mediterana“, br. projekta 731065, H2020-INFRAIA, 2018. godine imala je studijski boravak od mesec dana u Ankari, Turska. Bila je član nacionalnog tima za mikroplastiku 2019. godine u okviru projekta „Zajedničko istraživanje Dunava 4”, finansiranog od strane International Commission for the Protection of the Danube River (ICPDR).
Dobitnik je Svetosavske povelje dodeljene 2024. godine od strane Svetosavske akademije Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Nišu za izuzetan uspeh postignut na doktorskim studijama Departmana za biologiju i ekologiju.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Jelena Ž. Čanak Atlagić rođena je 11. marta 1984. godine u Beogradu.
Obrazovanje:
• Doktorat (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2022)
• Osnovne studije (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2013)
Od januara 2014. godine Jelena Čanak Atlagić zaposlena je na Odeljenju za hidroekologiju i zaštitu voda. Istraživačka delatnost Jelene Čanak Atlagić usmerena je na hidroekologiju i ihtiologiju slatkovodnih ekosistema, sa posebnim interesovanjem za pastrmske vodotokove koje je istraživala u okviru doktorske disertacije. Doktorirala je sa disertacijom pod nazivom „Selektivnost ishrane potočne pastrmke Salmo cf. trutta (L.) kao činilac ribolovnog uspeha”. Ima višegodišnje iskustvo u terenskom radu, laboratorijskoj obradi materijala i identifikaciji makrobeskičmenjaka, pisanju publikacija koje se bave ekološkim interakcijama unutar zajednice makrobeskičmenjaka, ekologijom i ishranom riba. Tokom rada na odeljenju učestvovala je u realizaciji dva nacionalna i nekoliko međunarodnih projekata. Takođe je aktivno učestvovala u promociji nauke tokom Evropske noći istraživača u okviru projekta "The Road to Friday of Science - ReFocuS 3.0", koji finansira Evropska komisija u okviru "Horizon 2020" – Program za istraživačke i inovacione aktivnosti, potprograma "Maria Sklodovska Curie". Član je naučnih društava: Srpskog biološkog društva i Srpskog društva za zaštitu voda.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Dr Božica Vasiljević je diplomirala 2008. godine na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na studijskoj grupi Ekologija i zaštita životne sredine. Doktorske akademske studije upisuje na Institutu za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Disertaciju pod nazivom „Bentosne silikatne alge (Bacillariophyta) u proceni ekološkog statusa reka Velike Morave i Save“, odbranila je 2017. godine. Zaposlena je od 2008. godine na Odeljenju za ekologiju i zaštitu voda, IBISS. Naučno-istraživački rad Božice Vasiljević obuhvata ekologiju bentosnih organizama vodenih ekosistema i zaštitu voda, sa užom oblasti istraživanja ekologije i biodiverziteta bentosnih silikatnih algi, kao i razvoj metoda biološkog monitoringa slatkovodnih ekosistema zasnovanih na ovoj grupi organizama. Učestvovala je u realizaciji dva nacionalna, tri međunarodna i velikog broja aplikativnih projekata. Svojom stručnom pomoći doprinela je obukama i konsultacijama u identifikaciji silikatnih algi. Tokom Evropske noći istraživača 2023. godine (HORIZON-MSCA-2022-CITIZENS-01– ReFocuS Art – 101061356) aktivno je učestvovala u promovisanju nauke. Član je Srpskog biološkog društva i Srpskog društva za zaštitu voda.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Dr Bojana Tubić je diplomirala na Biološkom fakultetu, Univerzitet u Beogradu 2002. godine, a zvanje doktora bioloških nauka stekla je 2016. godine odbranivši doktorsku disertaciju pod nazivom „Testiranje različitih metoda uzorkovanja makrobeskičmenjaka u vodenim ekosistemima i mogućnosti standardizacije” na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Dr Bojana Tubić je od jula 2003. godine zaposlena u IBISS-u; od 2017. godine kao naučni saradnik. Ima 20 godina iskustva u terenskom uzorkovanju vodenih makrobeskičmenjaka, taksonomiji vodenih makrobeskičmenjaka, posebno larvi vodenih insekata, u proceni kvaliteta vode i istraživanju ekoloških interakcija unutar zajednica vodenih makrobeskičmenjaka u različitim tipovima vodnih tela, uključujući razvoj indeksa ekološkog statusa kao veoma važnih alati za Plan upravljanja vodama za teritoriju Republike Srbije. Od početka svoje karijere bila je uključena u realizaciju 11 domaćih i 6 međunarodnih projekata, uključujući jedan projekat bilateralne saradnje. Bila je rukovodilac aplikativnog nacionalnog projekta „Studija flore i faune planine Rogozne –polje br. 2385“, (Ugovora broj 01-448) realizovanog 2021. Godine. Tokom svoje karijere objavila je 104 bibliografske jedinice, koje su prema bazi Scopus citirane 161 put, a njen citatni h-indeks je 6. Dr Bojana Tubić je angažovana u formiranju i i usavršavanju naučnih kadrova. Kao član komisije čestvovla je u izradi dve doktorske teze. Takođe je aktivno učestvovala u promociji nauke tokom Evropske noći istraživača u okviru projekta "The Road to Friday of Science - ReFocuS 3.0", koji finansira Evropska komisija u okviru "Horizon 2020" – Program za istraživačke i inovacione aktivnosti, potprograma "Maria Sklodovska Curie". Član je naučnih društava: Srpskog biološkog društva i Srpskog društva za zaštitu voda.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biologija invazivnih vrsta proučava introdukovane invazivne vrste i njihov uticaj na diverzitet, strukturu, dinamiku i funkcionisanje ekosistema koji naseljavaju. Invazivne vrste se smatraju jednim od najznačajnijih faktora smanjenja biodiverziteta.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Telefon: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Bulevar despota Stefana 142
11108 Beograd
Srbija
IBISS koristi analitičke "kolačiće" (eng. "cookies") za analizu korišćenja sajta u cilju unapređenja korisničkog iskustva, klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korišćenje kolačića.