Na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu završila sam akademske studije 2011. godine, a doktorske 2017. godine. Tokom doktorata i kasnijeg postdoktorskog rada, integrisala sam koncepte iz eko(geno)toksikologije, genotoksikologije, mikrobiologije slatkovodnih ekosistema i hidroekologije u svoj naučni rad. Primarni fokus mog istraživačkog rada je procena efekata zagađenja u slatkovodnim i morskim ekosistemima pomoću genotoksikoloških metoda gde se kao biomarker najčešće koriti oštećenje DNK molekula, kao i analiza narušavanje kvaliteta akvatičnih ekosistema pomoću mikrobioloških indikatora fekalnog zagađenja primenom kvantitativnih metoda, ali i analizom samog izvora zagađenja MST metodologijom (eng. Microbial Source Tracking). Tokom svoje naučne karijere sarađivala sam sa više nacionalnih i međunarodnih istraživačkih timova, naručito tokom međunarodnih rečnih ekspedicija što je uticalo na moje usavršavanje, kao i na formiranje vredne saradnje sa vrhunskim istraživačima i naučnim institucijama. Deleći isti cilj zaštite životne sredine i održivog korišćenja voda, ove saradnje su mi omogućile da završim obuke iz naprednih genotoksikoloških i mikrobioloških metoda na Medicinskom Univerzitetu u Beču, Tehnološkom Univerzitetu u Beču, Medicinskom Univerzitetu u Gracu, Nacionalnom Institutu za Biologiju (NIB) iz Slovenije, čime sam unapredila svoje profesionalne kapacitete. Tokom 2019. godine završila sam postdoktorsko usavršavanje na NIB-u kao stipendista resornog Ministarstva, a 2022. godine doktorska disertacija u čijoj realizaciji sam učestvovala kao jedan od mentora proglašena je za najbolju disertaciju iz oblasti zaštite životne sredine na univerzitetima u Republici Srbiji (Fondacija „Docent dr Milena Dalmacija“). Član sam Srpskog biološkog društva, Srpskog društva za zaštitu voda, Društva genetičara Srbije, Udruženja mikrobiologa Srbije i European Environmental Mutagenesis and Genomic Society (EEMGS).
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Ekotoksikologija proučava toksične efekte koji se javljaju kao posledica delovanja hemikalija na životnu sredinu. Toksični efekti se proučavaju na nivou molekula, ćelija, tkiva, organa, pojedinačnih organizama, populacija ili ekosistema.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Mikrobiologija proučava strukturu, funkciju, genetiku i ekologiju mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, gljive i protozoe. U okviru instituta važne oblasti mikrobioloških istraživanja uključuju medicinsku mikrobiologiju, mikrobiologiju životne sredine i industrijsku mikrobiologiju.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
• Datum i mjesto rođenja: 14.04.1980., Kotor, Crna Gora
• Oblast istraživanja: slatkovodni mekušci (Gastropoda i Bivalvia); tradicionalna i molekularna taksonomija; ekološke interakcije u akvatičnim ekosistemima; biomonitoring.
• Obrazovanje:
o 2007 Diplomirani biolog, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu.
o 2015 Doktor bioloških nauka, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu.
• Istorija zaposlenja:
o 2007 do danas: Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda; IBISS
• Nastavna aktivnost:
o 2020 – 2022: Departman za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Nišu.
• Članstvo u stručnim telima, mentorstvo; popularizacija nauke:
o 2009 do danas - Društvo za zaštitu voda Srbije, Srpsko biološko društvo, Međunarodno udruženje hidroloških nauka - član
o 2017 do danas - pomoćni urednik - časopis: Water Research and Management, Publisher: Serbian Water Pollution Control Society (www.wrmjournal.com)
o 2023 Gostujući urednik – Specijalno izdanje – Slatkovodni ekosistemi—biodiverzitet i zaštita; Časopis – WATER, MDPI.
o 2020 Mentor; doktorska disertacija; Nikola Marinković; Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu.
o 2022 Mentor; doktorska disertacija; Jelena Stanković; Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Nišu.
o 2022-2023 Član tima: HORIZON 2020 Project: ReFocuS Art 3.0; Br. projekta: 101061356.
o 2024-2025 Član tima HORIZON 2023 Project: ReFocuS FLOW, Br. projekta: 101161922.
• Izabrani projekti:
o 2023-2025 EU/WWF Adria; AquaμPlaS „Mikroplastika u vodenim ekosistemima Srbije – monitoring i pravni okvir“. Br. projekta: 020/FG24. (Rukovodilac projekta, IBISS).
o 2023-2024 EU/UNDP “Biomasa za energiju i biodiverzitet (B4EB)”, Br. projekta: 00131890/2024/1. (Vođa projekta).
o 2023 Studija biodiverziteta „Prikupljanje i prečišćavanje otpadnih voda Centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda”. Br. projekta: 32/20/49-104-08/09 (Rukovodilac projekta).
o 2013, 2019 Međunarodna ekspedicija; Zajedničko istraživanje Dunava 3 i 4, Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav – ICPDR uz podršku Evropske komisije (član tima).
• Veštine:
o Iskusan istraživač u laboratorijskom i terenskom radu, vešt naučni komunikator.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Ekotoksikologija proučava toksične efekte koji se javljaju kao posledica delovanja hemikalija na životnu sredinu. Toksični efekti se proučavaju na nivou molekula, ćelija, tkiva, organa, pojedinačnih organizama, populacija ili ekosistema.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Mikrobiologija proučava strukturu, funkciju, genetiku i ekologiju mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, gljive i protozoe. U okviru instituta važne oblasti mikrobioloških istraživanja uključuju medicinsku mikrobiologiju, mikrobiologiju životne sredine i industrijsku mikrobiologiju.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Rođena u Beogradu 1978. godine. Osnovne studije je završila na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2005. godine, a doktorirala je na istom fakultetu 2015. godine sa disertacijom pod nazivom „Invazivnost alohtonih vrsta makroinvertebrata i riba Dunavaˮ. Bavi se problematikom vezanom za ekologiju vodenih ekosistema i ulogu vodenih makrobeskičmenjaka u biomonitoringu, proučavanjem invazivnih vrsta i metodologijom procene rizika i istraživanjem populacija dekapodnih rakova, faktorima ugrožavanja i mogućnostima konzervacije. Do sada je objavila 97 publikacija različitih naučnih kategorija, od kojih je 21 rad u časopisima međunarodnog značaja koji su do sada citirani 100 puta. Od početka karijere učestvovala u realizaciji 20 nacionalnih i međunarodnih projekta, kao i u 2 projekta bilateralne saradnje. Članica je Srpskog biološkog društva i Srpskog društva za zaštitu voda.
Oblasti istraživanja:
ekologija slatkovodnih ekosistema, invazivne vrste, autohtone i invazivne vrste dekapodnih rakova, konzervaciona biologija, akvatični makrobeskičmenjaci, biomonitoring
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biologija invazivnih vrsta proučava introdukovane invazivne vrste i njihov uticaj na diverzitet, strukturu, dinamiku i funkcionisanje ekosistema koji naseljavaju. Invazivne vrste se smatraju jednim od najznačajnijih faktora smanjenja biodiverziteta.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Nivoi obrazovanja
• Doktorat, Ph.D. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2019)
• Osnovne studije, B.Sc. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2012)
Istraživačka interesovanja
• Naučno-istraživački rad pripada oblasti Ekologije i zaštite akvatičnih ekosistema, monitoringa kvaliteta životne sredine i ispitivanja ekološkog statusa/potencijala. Istraživački rad obuhvata i ispitivanje bioloških efekata metala i metaloida na različita tkiva odabranih vrsta slatkovodnih riba, analizu stepena bioakumulacije u akvatičnim ekosistemima, zatim analizu ishrane slatkovodnih vrsta riba u različitim tipovima vodenih ekosistema, njihove preference u ishrani.
Članstva u naučnim društvima
• Dr Katarina Jovičić je član Srpskog biološkog društva
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biologija invazivnih vrsta proučava introdukovane invazivne vrste i njihov uticaj na diverzitet, strukturu, dinamiku i funkcionisanje ekosistema koji naseljavaju. Invazivne vrste se smatraju jednim od najznačajnijih faktora smanjenja biodiverziteta.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Ekotoksikologija proučava toksične efekte koji se javljaju kao posledica delovanja hemikalija na životnu sredinu. Toksični efekti se proučavaju na nivou molekula, ćelija, tkiva, organa, pojedinačnih organizama, populacija ili ekosistema.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Оbrazovanje
2016-2021 Doktorske akademske studije, modul mikrobiologija; Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
2015-2016 Master akademske studije, modul biologija mikroorganizama, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
2011-2015 Osnovne akademske studije, modul biologija, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Oblast istraživanja
• Eko/genotoksikologija
• Mikrobiologija
Nagrade
2021 Nagrada Fondacije “Docent dr Milena Dalmacija” za najbolјu doktorsku disertaciju iz oblasti zaštite životne sredine na univerzitetima u Republici Srbiji, za period 1.10.2018-30.09.2021. godine.
2018 – 2021 Stipendija za studente doktorskih studija Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije
Mobilnost
2019 Boravak u okviru bilateralnog projekta sa Republikom Slovenijom na Nacionalnom institutu za biologiju u Ljublјani, Univerzitet u Sloveniji
2019 Studijski boravak na Institutu za marinsku biologiju u Kotoru, Univerzitet u Crnoj Gori
2019 Studijski boravak u Stanici za marinsku biologiju u Piranu, Nacionalni institut za biologiju, Univerzitet u Sloveniji
Članstvo u naučnim društvima
2018 - Član Srpskog biološkog društva
2020 - Član Srpskog društva za zaštitu voda
2021 - Član Društva genetičara Srbije, European Environmental Mutagen Society (EEMS), EEMS International Comet Assay Working Group i EEMS New Investigators Group
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biologija invazivnih vrsta proučava introdukovane invazivne vrste i njihov uticaj na diverzitet, strukturu, dinamiku i funkcionisanje ekosistema koji naseljavaju. Invazivne vrste se smatraju jednim od najznačajnijih faktora smanjenja biodiverziteta.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Ekotoksikologija proučava toksične efekte koji se javljaju kao posledica delovanja hemikalija na životnu sredinu. Toksični efekti se proučavaju na nivou molekula, ćelija, tkiva, organa, pojedinačnih organizama, populacija ili ekosistema.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Nivoi obrazovanja:
• Doktorat, Ph.D. (Prirodno-Matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu, 2011. god.)
• Magistratura, M.Sc. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2004. god.)
• Osnovne studije, B.Sc. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2000. god.)
Istraživačka interesovanja:
• Oblast istraživanja je u okviru životinjske fiziologije, sa posebnim osvrtom na uporednu ekofiziologiju vodenih organizama. Uža oblast obuhvata ispitivanje oksidativnog stresa i antioksidativnih biomarkera kod životinja u prirodnom okruženju koje su pod uticajem zagađivača životne sredine. Pored toga, bavi se i fiziologijom riba (kalifornijske pastrmke i šarana) gajenih u intenzivnom i poluintenzivnom sistemu. Do sada je objavila 58 bibliografskih jedinica, među kojima su i međunarodni časopis izuzetnih vrednosti i vrhunski međunarodni časopisi sa SCI liste.
Članstva u naučnim društvima:
• Član je Srpskog biološkog društva
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biologija invazivnih vrsta proučava introdukovane invazivne vrste i njihov uticaj na diverzitet, strukturu, dinamiku i funkcionisanje ekosistema koji naseljavaju. Invazivne vrste se smatraju jednim od najznačajnijih faktora smanjenja biodiverziteta.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Ekotoksikologija proučava toksične efekte koji se javljaju kao posledica delovanja hemikalija na životnu sredinu. Toksični efekti se proučavaju na nivou molekula, ćelija, tkiva, organa, pojedinačnih organizama, populacija ili ekosistema.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Dr Jelena Tomović je rođena u Kosovskoj Mitrovici. Osnovne akademske studije završila je 2007. godine na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, studijska grupa Biologija. Doktorske akademske studije završila je 2016. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, Institut za biologiju i ekologiju i odbranila je doktorsku disertaciju pod nazivom „Ekologija, biodiverzitet i konzervacija slatkovodnih školjki familije Unionidae u Srbiji”.
Naučni rad Jelene Tomović obuhvata istraživanja u oblasti ekologije vodenih ekosistema, praćenje promena pod uticajem prirodnih i antropogenih faktora i proučavanje uloge makrobeskičmenjaka u biološkom monitoringu.
Njeno istraživanje je usmereno na slatkovodne mekušce, naročito školjke iz familije Unionidae, taksonomiju vrsta, njihovu distribuciju, ekologiju, diverzitet i konzervaciju, kao i njihove bioindikatorske osobine.
Jelena Tomović svoje aktivnosti ostvaruje učešćem u nacionalnim, bilateralnim, i međunarodnim projektima, kao i u okviru Cost akcije.
Od 2008. godine zaposlena je u Odeljenju za hidroekologiju i zaštitu voda, Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu.
Jelena Tomović je član Srpskog biološkog društva i Srpskog društva za zaštitu voda.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Jelena B. Stanković je rođena 25. juna 1992. godine u Pirotu.
Obrazovanje:
• Doktorat (Departman za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Nišu, 2022)
• Master (smer Ekologija i zaštita prirode, Departman za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Nišu, 2016)
• Osnovne studije (Departman za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Nišu, 2014)
Doktorirala sa disertacijom pod nazivom „Mikroplastika u slatkovodnim ekosistemima: in-situ i ex-situ istraživanja na odabranim model organizmima makrobeskičmenjaka ”. Tema njenog master rada na master studijama bila je „Dužinsko-maseni odnosi i kondicioni faktor kalifornijske pastrmke (Oncorhynchus mykiss Walbaum, 1792) gajene u ribnjačkim sistemima”.
Bila je angažovana u izvođenju vežbi na master akademskim studijama ekologije Departmana za biologiju i ekologiju na Prirordno-matematičkom fakultеtu Univerziteta u Nišu, na predmetima:
• Bioindikacije i biomonitoring (2017./2018. - 2020./2021. godine)
• Zaštita biološke raznovrsnosti (2019./2020. i 2020./2021. godine)
• Abiotička svojstva vodenih ekosistema (2020./2021. godine)
• Hidrobiologija (2020./2021. godine)
Bila je rukovodilac projekta „Uticaj pastrmskih ribnjaka na kvalitet vode izvorišne zone i sastav zajednice makrobeskičmenjaka“, br. projekta 23343-1, finansiranog od strane Rufford Foundation, 2017.-2018. godine. Kao učesnik projekta „Mreža vodećih evropskih akvatičnih objekata mezokozmi – povezivanje planina od Arktika do Mediterana“, br. projekta 731065, H2020-INFRAIA, 2018. godine imala je studijski boravak od mesec dana u Ankari, Turska. Bila je član nacionalnog tima za mikroplastiku 2019. godine u okviru projekta „Zajedničko istraživanje Dunava 4”, finansiranog od strane International Commission for the Protection of the Danube River (ICPDR).
Dobitnik je Svetosavske povelje dodeljene 2024. godine od strane Svetosavske akademije Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Nišu za izuzetan uspeh postignut na doktorskim studijama Departmana za biologiju i ekologiju.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Jelena Ž. Čanak Atlagić rođena je 11. marta 1984. godine u Beogradu.
Obrazovanje:
• Doktorat (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2022)
• Osnovne studije (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2013)
Od januara 2014. godine Jelena Čanak Atlagić zaposlena je na Odeljenju za hidroekologiju i zaštitu voda. Istraživačka delatnost Jelene Čanak Atlagić usmerena je na hidroekologiju i ihtiologiju slatkovodnih ekosistema, sa posebnim interesovanjem za pastrmske vodotokove koje je istraživala u okviru doktorske disertacije. Doktorirala je sa disertacijom pod nazivom „Selektivnost ishrane potočne pastrmke Salmo cf. trutta (L.) kao činilac ribolovnog uspeha”. Ima višegodišnje iskustvo u terenskom radu, laboratorijskoj obradi materijala i identifikaciji makrobeskičmenjaka, pisanju publikacija koje se bave ekološkim interakcijama unutar zajednice makrobeskičmenjaka, ekologijom i ishranom riba. Tokom rada na odeljenju učestvovala je u realizaciji dva nacionalna i nekoliko međunarodnih projekata. Takođe je aktivno učestvovala u promociji nauke tokom Evropske noći istraživača u okviru projekta "The Road to Friday of Science - ReFocuS 3.0", koji finansira Evropska komisija u okviru "Horizon 2020" – Program za istraživačke i inovacione aktivnosti, potprograma "Maria Sklodovska Curie". Član je naučnih društava: Srpskog biološkog društva i Srpskog društva za zaštitu voda.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Telefon: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Bulevar despota Stefana 142
11108 Beograd
Srbija
IBISS koristi analitičke "kolačiće" (eng. "cookies") za analizu korišćenja sajta u cilju unapređenja korisničkog iskustva, klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korišćenje kolačića.