• 2021- Danas, doktoriske akademske studije, modul: Genetika, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu
• 2021, Master biolog, modul: Primenjena genetika, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, tema master rada: „Povećanje tolerancije autohtonih bakterija iz otpadne vode poreklom iz kozmetičke industrije na natrijum dodecil sulfat primenom adaptivne laboratorijske evolucije”
• 2020, Diplomirani biolog, modul: Biologija, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu
• Istraživačka interesovanja iz oblasti genetike i konzervacione biologije
• Genetička i konzervaciona istraživanja na ugroženoj vrsti sisara - slepo kuče Nannospalax leucodon
• 2022-Danas, Odeljenje za genetička istraživanja, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”- Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu
Posebne aktivnosti i nagrade:
• 2020, dobitnik stipendije za izuzetno nadarene učenike i studente Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije
• 2020-2021, angažovanje i rad na dijagnostifikovanju infektivne bolesti Kovid-19 u PCR laboratoriji na aerodromu “Nikola Tesla”
Članstva u naučnim društvima:
• Srpsko biološko društvo (SBD)
• Društvo genetičara Srbije
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Obrazovanje:
2010, doktor bioloških nauka – Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu; Doktorska disertacija: "Održavanje B hromozoma u populacijama žutogrlog miša Apodemus flavicollis (Mammalia, Rodentia): Geometrijsko-morfometrijska analiza komponenti morfološke varijabilnosti"
2005, magistar bioloških nauka – Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu; Magistarska teza: "Efekti B hromozoma u populaciji žutogrlog miša Apodemus flavicollis (Rodentia, Mammalia): Morfometrijska analiza mandibule"
2000, diplomirani biolog – Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Radno iskustvo:
Od decembra 2001, Odeljenje za genetička istraživanja, IBISS
Istraživački interesi:
Zoologija – tradicionalna i geometrijska morfometrija u zoologiji; Evoluciona biologija – evolucija složenih morfoloških struktura kod kičmenjaka; morfološka varijabilnost i njene komponente (kanalisanost, razvojna stabilnost i morfološka integracija); Genetika – prekobrojni B hromozomi; Taksonomija – tradicionalna i geometrijska morfometrija u integrativnoj taksonomiji
Druge relevantne informacije:
Jedan od pionira geometrijske morfometrije u Srbiji. Od 2007. svoje znanje i iskustvo iz geometrijske morfometrije prenosi na mlađe kolege angažovanjem na predmetu Morfometrija na doktorskim studijama Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i mentorstvom studenata osnovnih, master i doktorskih studija
2020-2022, Rukovodilac bilateralnog (Srbija-Slovenija) projekta "The role of phylogeny and ecology in structuring mandibular and cranial variation patterns in Apodemus (Muridae, Rodentia) species" (337-00-21/2020-09/9)
Recenzent za međunarodne naučne časopise: BMC Evolutionary Biology; Journal of Evolutionary Biology; Zoological Journal of the Linnean Society; Contributions to Zoology; Journal of Morphology; Zoologischer Anzeiger; Biological Journal of the Linnean Society; European Journal of Taxonomy; Mammalian Biology; Acta Theriologica; Journal of Applied Ichthyology; Archives of Biological Sciences; Turkish Journal of Zoology; Turkish Journal of Entomology; Acta Zoologica Bulgarica; Acta Biologica Slovenica; Anatomia, Histologia, Embryologia; Iranian Journal of Animal Biosystematics
Od januara 2019, član Savetodavnog odbora međunarodnog naučnog časopisa Zoologischer Anzeiger
Član Naučnog veća IBISS-a u četiri mandata: 2011-2013; 2019-2021; 2021-2023; 2023-2025
Član Društva genetičara Srbije i Srpskog biološkog društva
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Eco-Evo-Devo povezuje ekologiju, teoriju evolucije i biologiju razvića. U okvirima Eco-Evo-Devo proučava se uticaj sredinskih signala (biotičkih i abiotičkih) na strukturu i dinamiku populacija, formiranje novih fenotipova tokom procesa razvića i njihove evolucije kod različitih taksona biljaka, životinja i gljiva.
Evolucija osobina životne istorije objašnjava na koji način evolucioni mehanizmi (pre svega prirodna selekcija) optimizuju preživljavanje i reprodukciju organizama u određenim sredinskim uslovima. Osobine životne istorije čine osnovu adaptivne vrednosti organizma i uključuju: trajanje razvića, veličinu organizma, broj, veličinu i pol potomaka, stopu preživljavanja, dužinu života itd. Proučavanje evolucije osobina životne istorije odvija se na prirodnim i laboratorijskim populacijama.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Terestrična ekologija proučava odnose organizama i životnih zajednica (biocenoza) prema uslovima spoljašnje sredine i interakciju između živih bića na kopnu. Ova istraživanja pružaju konceptualnu osnovu za razumevanje procesa u kopnenim ekosistemima i njihove osetljivosti na promene u životnoj sredini i biotičke promene.
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
OBRAZOVANJE
2010. Doktorska disertacija, modul Genetika, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Republika Srbija, pod naslovom: “Molekularna filogenija vrsta roda Apodemus (Mammalia, Rodentia) sa područja Srbije.”
2003. Diplomirani biolog, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Republika Srbija.
ZAPOSLENJE
Od 3. decembra 2004.god – danas zaposlena na Odeljenju za genetička istraživanja, Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju
NAUČNA INTERESOVANJA
- biodiverzitet i konzervacija različitih kičmenjačkih taksona, njihovih parazita i patogena; filgenetski odnosi i genetička struktura populacija; populaciona istorija i filogeografski obrasci;
- kriptična specijacija, evolucija kariotipa, uloga hromozomskih rearanžmana u specijaciji, kao i povezanost sa posebnim osobinama kod kompleksa vrsta evropskog slepog kučeta Nannospalax leucodon supersp. (Spalacinae, Rodentia): otpornošću na kancer, dugovečnošću i regeneracijom;
- istraživanje i razvoj neinvazivih molekularno-genetičkih metoda za razlikovanje morfološki sličnih blisko srodnih vrsta; detekcija kriptičnih vrsta i hromozomskih formi sa ciljem poboljšanja njihovog monitoringa i nivoa ugroženosti;
- prekobrojnni hromozomi – struktura i funkcija, transkripciona aktivnost, poreklo, efekti i nasleđivanje kod model organizma žutogrlog miša vrste Apodemus flavicollis (Rodentia, Mammalia);
- podučavanje i mentorstvo diplomiranih, master i studenata doktorskih studija.
MEĐUNARODNA SARADNJA I MOBILNOST
Saradnja sa kolegama sa Institute of Human Genetic, Friedrich Schiller University Jena, Germany, ostvarena kroz posete finansirane kroz DAAD projekat “University partnership program” u septembru 2015. i maju 2016. godine.
PROJEKTI
2020-2022 rukovodilac bilateralnog projekta “Pavle Savić" iz "Hubert Curien Partnership" (PHC) saradnje između R. Srbije i R. Francuske “Nematostella vectensis (Actinaria, Anthozoa) kao model za izučavanje usher proteina, integralnih komponenti mehanosenzornih stereocijilija unutrašnjeg uha”.
ČLAN UREĐIVAČKOG ODBORA ČASOPISA
2017 –2022 Molecular Cytogenetics IF 1.233; od 2022 – danas Frontiers in Genetics IF 4.772;
ČLANSTVO U DRUŠTVIMA
Srpsko biološko društvo, Društvo genetičara Srbije, International Society of Zoological Sciences
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Eco-Evo-Devo povezuje ekologiju, teoriju evolucije i biologiju razvića. U okvirima Eco-Evo-Devo proučava se uticaj sredinskih signala (biotičkih i abiotičkih) na strukturu i dinamiku populacija, formiranje novih fenotipova tokom procesa razvića i njihove evolucije kod različitih taksona biljaka, životinja i gljiva.
Evolucija osobina životne istorije objašnjava na koji način evolucioni mehanizmi (pre svega prirodna selekcija) optimizuju preživljavanje i reprodukciju organizama u određenim sredinskim uslovima. Osobine životne istorije čine osnovu adaptivne vrednosti organizma i uključuju: trajanje razvića, veličinu organizma, broj, veličinu i pol potomaka, stopu preživljavanja, dužinu života itd. Proučavanje evolucije osobina životne istorije odvija se na prirodnim i laboratorijskim populacijama.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Terestrična ekologija proučava odnose organizama i životnih zajednica (biocenoza) prema uslovima spoljašnje sredine i interakciju između živih bića na kopnu. Ova istraživanja pružaju konceptualnu osnovu za razumevanje procesa u kopnenim ekosistemima i njihove osetljivosti na promene u životnoj sredini i biotičke promene.
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Milan je naučni saradnik čiji je primarni fokus u oblastima parazitologije, molekularne ekologije i zoonoza, sa posebnim naglaskom na ehinokokozu. Njegova profesionalna karijera počela je 2014. godine u Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za besnilo, Pasterovom institutu u Novom Sadu. Od 2019. godine, Milan radi u Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković", Nacionalnom institutu Republike Srbije, u Beogradu. U septembru 2020. godine, Milan je odbranio svoju doktorsku disertaciju pod nazivom "Ekologija i značaj lisce (Vulpes vulpes L.) i šakala (Canis aureus L.) kao prirodnih rezervoara multilokularne ehinokokoze i drugih intestinalnih zoonoza sa područja Vojvodine" na Departmanu za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, Srbija, stekavši titulu doktor ekoloških nauka. Milan je bio uključen u dva projekta finansirana od strane Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Kao dobitnik stipendije za istraživačku posetu u okviru programa "IT makes S(ci)ENSE" 2022. godine, stručno se usavršavao u ANSES-u, Nacionalnoj referentnoj laboratoriji za Echinococcus spp., Laboratoriji za besnilo i divlje životinje u Nansiju, Francuska. Aktivan je član Srpskog parazitološkog društva i Udruženja Jedno zdravlje Srbije. Takođe je više puta doprineo promociji nauke putem različitih medija.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Mikrobiologija proučava strukturu, funkciju, genetiku i ekologiju mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, gljive i protozoe. U okviru instituta važne oblasti mikrobioloških istraživanja uključuju medicinsku mikrobiologiju, mikrobiologiju životne sredine i industrijsku mikrobiologiju.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Marija je naučni saradnik na Odeljenju za genetička istraživanja, gde je zaposlena od septembra 2012. godine. U junu 2019. godine je doktorirala na modulu Genetika, Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Prethodno je završila studije molekularne biologije i fiziologije takođe na Univerzitetu u Beogradu u julu 2012. godine.
Marijino istraživanje obuhvata i laboratorijski i terenski rad. Njeno glavno interesovanje su genetička istraživanja, analiza kariotipa sa fokusom na B hromozome – dodatne hromozome u standardnom kariotipu, kod malih sisara i slepih miševa. Posebno je zainteresovana za različite zoonoze koje prenose ove dve grupe organizama. Trenutno radi na uspostavljanju i održavanju primarnih ćelijskih kultura i analizi kariotipa žutogrlog miša (Apodemus flavicollis), slepog miša - malog noćnika (Nyctalus leisleri) i obične rovčice (Sorex araneus). Takođe istražuje prisustvo infekcije izazvane bakterijama iz grupe Borrelia burgdorferri sensu lato kod glodara, koji su na teritoriji Beograda najčešći, poznati rezervoar ovih bakterija.
Marija se bavi popularizacijom nauke kao i promocijom Instituta. Od 2016. godine učestvuje u organizaciji Evropske noći istraživača u okviru tima Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“. Aktivno je učestvovala u projektima iz programa HORIZON 2020 (H2020-MSCA-NIGHT-2016-2017-ReFocuS-722341; H2020-MSCA-NIGHT-2018-2019-ReFocuS 2.0-818325; H2020 - ReFocuS 3.0, 2020) i učestvuje u projekatima Horizon Europe: HORIZON-MSCA-2022-CITIZENS-01-ReFocuS Art-101061356; HORIZON-MSCA-2023-CITIZENS-01-101161922. Od septembra 2017. godine Marija radi kao saradnik u nastavi u Naučnom centru Petnica na obuci mladih.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Mikrobiologija proučava strukturu, funkciju, genetiku i ekologiju mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, gljive i protozoe. U okviru instituta važne oblasti mikrobioloških istraživanja uključuju medicinsku mikrobiologiju, mikrobiologiju životne sredine i industrijsku mikrobiologiju.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Jelena Blagojević je diplomirala biologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1988. godine, a sledeće godine počela je istraživačкu karijeru u Institutu za biološka istraživanja. 1991. godine je magistrirala na smeru genetika, a 1997. godine stekla zvanje doktora nauka u istoj oblasti. Od 2019. godine rukovodi Odeljenjem za genetička istraživanja.
Njena istraživačka interesovanja su uglavnom usmerena na oblasti populacione i evolucione genetike. Tokom svog istraživačkog rada, proučavala je fenomen B hromozoma i različite aspekte njihove biologije. То je najstariji poznati hromozomski polimorfizam proučavan kod sisara. Najznačajnija istraživanja sprovela je u prirodnim populacijama Apodemus flavicollis. Njen rad u ovoj oblasti ne samo da je napravio značajan napredak u razumevanju široko rasprostranjene distribucije B hromozoma kod ove vrste, već je, takođe otvorio nove pravce istraživanja i definisao nove koncepte i pristupe za proučavanje B hromozoma kod sisara. Istraživanja B hromozoma uključuju analizu porekla, mehanizma održavanja i efekta na nivou fenotipa, od morfologije do ekspresije gena.
Pored B hromozoma, njena naučna interesovanja su usmerena na citogenetiku, populacionu genetiku i evoluciona ekološka pitanja. Deo interesovanja odnosi se na ko-evoluciju domaćin-parazit, dinamiku specijacije i antropogeni uticaj na genetički diverzitet malih glodara i insektivora, i njihovih parazita, posebno u urbanim sredinama. Sem toga, ona pokazuje veliko interesovanje za ekogenotoksikologiju i istražuje efekte faktora životne sredine na integritet DNK.
Dr Blagojević je posvećena mentorskom radu i nastavnik je na doktorskim studijama Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Aktivna je u diseminaciji naučnih rezultata i član je relevantnih profesionalnih udruženja, uključujući i Društvo genetičara Srbije, gde je član Predsedništva.
Ekotoksikologija proučava toksične efekte koji se javljaju kao posledica delovanja hemikalija na životnu sredinu. Toksični efekti se proučavaju na nivou molekula, ćelija, tkiva, organa, pojedinačnih organizama, populacija ili ekosistema.
Evolucija osobina životne istorije objašnjava na koji način evolucioni mehanizmi (pre svega prirodna selekcija) optimizuju preživljavanje i reprodukciju organizama u određenim sredinskim uslovima. Osobine životne istorije čine osnovu adaptivne vrednosti organizma i uključuju: trajanje razvića, veličinu organizma, broj, veličinu i pol potomaka, stopu preživljavanja, dužinu života itd. Proučavanje evolucije osobina životne istorije odvija se na prirodnim i laboratorijskim populacijama.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Terestrična ekologija proučava odnose organizama i životnih zajednica (biocenoza) prema uslovima spoljašnje sredine i interakciju između živih bića na kopnu. Ova istraživanja pružaju konceptualnu osnovu za razumevanje procesa u kopnenim ekosistemima i njihove osetljivosti na promene u životnoj sredini i biotičke promene.
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Terestrična ekologija proučava odnose organizama i životnih zajednica (biocenoza) prema uslovima spoljašnje sredine i interakciju između živih bića na kopnu. Ova istraživanja pružaju konceptualnu osnovu za razumevanje procesa u kopnenim ekosistemima i njihove osetljivosti na promene u životnoj sredini i biotičke promene.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
• Doktorat, Ph.D. (Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2023.)
• Master, M.Sc. (Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2015.)
• Osnovne studije, B.Sc. (Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2014.)
• Naučni saradnik, novembar 2023.
• Istraživač saradnik, jun 2020.
• Istraživač pripravnik, mart 2018.
Dr Branka Bajić bavi se istraživanjem genetičke raznovrsnosti slepih miševa i sitnih glodara, kao i njihovim parazitima. Posebno ističe rad na model sistemu domaćin-parazit kod slepih miševa i određenih grupa njihovih ektoparazita. Bavi se i terenskim istraživanjima koja uklјučuju stalni monitoring staništa i skloništa slepih miševa kao i njihove sezonske migracije, u cilјu očuvanja populacija ovih strogo zaštićenih vrsta, te terenskim istraživanjima sitnih glodara.
Učestvuje u događajima popularizacije nauke na različitim naučno-popularnim manifestacijama, emisijama i u medijima. Učestvuje u edukaciji mladih u Istraživačkoj stanici Petnica i društvima studenata biologije. Usavršavala se kroz različite kurseve i radionice iz oblasti zaštite populacija slepih miševa, programiranja u evolucionoj biologiji, pisanja i vođenja projekata, te konkurisanja za fondove za zaštitu ugroženih vrsta.
Preko programa mobilnosti ERASMUS+ provela je tri meseca 2017. godine u Italiji u grupi za primenjenu ekologiju na Univerzitetu Federiko II u Napulјu (Italija), a 2019. mesec dana u Odelјenju za primenjenu ekologiju i zaštitu prirode Univerziteta u Grajsvaldu (Nemačka), kao stipendista nemačke agencije za akademsku razmenu (DAAD).
Učestvovala je na međunarodnim projektima:
• „Exploring and mitigating the threat of Lloviu virus re-emergence in Central European Miniopterus schreibersii population“ (Nature Conservation Foundation of Tolna County, Hungary), finansiranim u okviru EUROBATS Project Intitiative. https://www.eurobats.org/node/2725
• „Transboundary conservation of horseshoe bats in the Romanian-Serbian Iron Gates“, (Centre for Bat Research and Conservation, Romania), finansiranim od strane Conservation Leadership Programme https://bit.ly/CLP_IronGates
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Aleksa Rončević je student doktorskih studija Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Master tezu pod nazivom: „Morfološko variranje i fluktuirajuća asimetrija oblika kod laboratorijskih linija pasuljevog žiška gajenih na različitim biljkama domaćinima“, odbranio je 2021. godine. U periodu od 2018-2021. godine bio je dobitnik stipendije za izuzetno nadarene studente Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Od 2021. godine zaposlen je u istraživačkom zvanju na Odeljenju za genetička istraživanja, Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Njegova primarna interesovanja tiču se populacione genetike i urbane evolucione biologije. Pohađao je 2023. godine radionicu pod nazivom: „Problems and Obstacles in Geometric Morphometrics 2“. Trenutno se bavi efektima urbanizacije na populacije žutogrlog šumskog miša Apodemus flavicollis.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Populaciona genetika proučava genetički sastav – distribuciju i promenu učestalosti alela tokom vremena, unutar i između populacija. Koristi matematičke modele dinamike učestalosti alela, izdvaja predviđanja o verovatnim obrascima genetičke varijacije u stvarnim populacijama i testira predviđanja u odnosu na empirijske podatke.
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Obrazovanje
1996 – Doktor bioloških nauka, Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet
1990 – Magistar bioloških nauka, Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet
1987 – Diplomirani biolog, Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet
Radno iskustvo
2006 – Naučni savetnik, IBISS
2002 – Viši naučni saradnik, IBISS
1997 – Naučni saradnik, IBISS
1990 – Istraživač saradnik, IBISS
1987 – Istraživač pripravnik, IBISS
Aktivnosti
Član Upravnog odbora Srpskog biološkog društva
Član Naučnog odbora Entomološkog društva Srbije
Član Veća naučnih oblasti (za prirodne nauke) u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije
Član Naučnog veća IBISS-a
Nastavna aktivnost: Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet – Doktorske studije, Modul: entomologija, Predmet: Fiziologija insekata
Naučna interesovanja u oblasti fiziologije i biohemije insekata vezana su za fiziološke odgovore ekonomski važnih insekata na različite stresne uslove u životnoj sredini; fizološke adaptacije insekata na stres u okruženju (PAH, toksični metali, zagrevanje, magnetno polje, mikotoksini itd.); procena izuzetno osetljivih/brzih fizioloških, biohemijskih i molekularnih odgovora na prisustvo zagađivača koji se mogu koristiti kao biomarkeri kao i njihov integrativni odgovor; uzgoj insekata - jestivi insekti kao održivi izvor nutrienata i funkcionalne hrane, njihov potencijal u biotransformaciji organskog/plastičnog otpada i njihovi proizvodi kao visokokvalitetno đubrivo za biljke; istraživanja biodiverziteta i biomonitoringa ekosistema narušenih antropogenim uticajima. Aktivno je učestvovala/učestvuje na velikom broju naučnih projekata koje je finansiralo Resorno ministarsrtvo, aplikativnim projektima čiji se naučni rezultati primenjuju u privredi, kao i projektima zaštite i procene biodiverziteta insekata. Bila je recezent brojnih nacionalnih i međunarodnih projekata, kao i publikacija u časopisima visokog naučnog ranga. Učestvovala je u izradi velikog broja doktorskih disertacija, magistarskih teza, seminarskih radova… Član je Entomološkog društva Srbije, Srpskog biološkog društva, Srpskog Ekotoksikološkog društva, European Toxicologists and European Societies of Toxicology, International Union of Toxicology.
Biologija invazivnih vrsta proučava introdukovane invazivne vrste i njihov uticaj na diverzitet, strukturu, dinamiku i funkcionisanje ekosistema koji naseljavaju. Invazivne vrste se smatraju jednim od najznačajnijih faktora smanjenja biodiverziteta.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Biotehnologija se bavi istraživanjem i primenom bioloških procesa i sistema (organizmi i njihovi produkti, ćelije i delovi ćelija) za stvaranje ili modifikovanje proizvoda ili procesa korisnih ljudima i uključuje i procene rizika od njene upotrebe (biološku sigurnost).
Ekofiziologija proučava fiziološke procese u živim bićima koji su odgovor na promene u spoljašnjoj sredini i koji su fundamentalni za razumevanje mehanizama i interakcija koji leže u osnovi adaptivnih strategija organizama. Uticaj klimatskih promena, prisustvo različitih zagađivača, dostupnost nutrijenata i degradacija staništa su neki od izučavanih uticaja.
Ekotoksikologija proučava toksične efekte koji se javljaju kao posledica delovanja hemikalija na životnu sredinu. Toksični efekti se proučavaju na nivou molekula, ćelija, tkiva, organa, pojedinačnih organizama, populacija ili ekosistema.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Telefon: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Bulevar despota Stefana 142
11108 Beograd
Srbija
IBISS koristi analitičke "kolačiće" (eng. "cookies") za analizu korišćenja sajta u cilju unapređenja korisničkog iskustva, klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korišćenje kolačića.