Dijana Bovan diplomirala je na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2013. godine i stekla zvanje diplomirani molekularni biolog i fiziolog. Doktorske studije je upisala na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2013. godine, na modulu Molekularna onkologija. Od januara 2015. godine zaposlena je u Odeljenju za imunologiju na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. U septembru 2017. godine izabrana je u zvanje istraživač saradnik. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Molekulski mehanizmi delovanja antitumorskog agensa iz grupe sintetskih tubulizina, tubugi 1, na odabranim model sistemima melanoma“odbranila je u oktobru 2020.godine, a 2021. godine dobila nagradu „Stanka Romac“ za najbolju doktorsku disertaciju iz oblasti humane molekularne genetike ili biomedicine. U februaru 2021. godine stiče zvanje naučni saradnik. Dijana Bovan je u okviru projekta bilateralne naučno-tehnološke saradnje Republike Srbije i Savezne Republike Nemačke u tri navrata (2015., 2016. i 2017. godine) boravila po mesec dana na Leibniz institutu za biljnu biohemiju u Haleu, i 25 dana 2018. god u Lajpcigu, Nemačka u okviru Erazmus + programa. Pored toga, bila je učesnik Nacionalnog projekta (2019), bilateralnog projekta sa Kinom (2018-2021), kao i dva projekta sponzorisana od strane kompanije Zepter International za period (2019-2020 i 2020-2021). Trenutno je učesnik na projektu Fonda za nauku Republike Srbije iz programa Prizma (ADVANCED). Aktivan je član Srpskog društva istraživača raka (SDIR), Evropskog udruženja za istraživanje raka (EARC), Srpskog društva za molekularnu biologiju (MolBioS), Kluba mladih imunologa Srbije (KMIS), Mladih evropske federacije imunoloških društava (yEFIS), Biohemijskog društva Srbije (BDS). Njeni istraživački interesi su eksperimentalna onkologija i imunoonkologija.
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Danijela Maksimović-Ivanić je diplomirala na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer molekularna biologija i fiziologija1998. godine. Magistarske studije iz oblasti imunologije je završila 2000. godine na Biološkom fakultetu, a na istom fakultetu je doktorirala 2003. godine. Trenutno je zaposlena kao naučni savetnik na Odeljenju za imunologiju. Učestvovala je u tri nacionalna, dva inovaciona i četiri bilateralna projekta koje je finansiralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Dr Maksimović-Ivanić je bila rukovodilac jednog nacionalnog i tri bilateralna projekta finansirana od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, dva projekta finansirana od strane Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije i dva projekta sa industrijom. Trenutno je rukovodilac projekta: „Repopulacija raka izazvana inflamacijom: seme progresije i platforma za terapiju“ finansiranog od strane Fonda za nauku Republike Srbije, u okviru programa Prizma. Dr Maksimović-Ivanić je bila mentor 2 magistarska rada i 3 doktorske disertacije. Dr Maksimović-Ivanić je rukovodilac grupe za biologiju tumora. Takođe je predavač na doktorskim studijama Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Njana glavna istraživačka interesovanja su imunoonkologija, eksperimentalna onkologija, farmakologija i eksperimentalna terapija. Aktuelna istraživanja su joj usmerena na ispitivanje antitumorskih svojstava kompleksa sa metalima u aktivnom centru, prirodnih jedinjenja i različitih tipova nanomaterijala na brojnim eksperimentalnim modelima in vitro i in vivo kao i definisanju molekularnog mehanizma njihovog delovanja. Dr Maksimović-Ivanić je autor ili koautor 130 originalna rada u kategorisanim internacionalnim časopisima i 3 poglavlja u knjigama. Ima h-indeks 31 i ukupni broj citata (bez autocitata) je 4029.
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Bojan je diplomirao i masterirao biohemiju na Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Doktorske studije završio je 2018. godine u okviru Odeljenja za imunologiju IBISS-a Univerziteta u Beogradu. Sa velikim interesovanjem za neuroimunologiju, nastavio je svoja istraživanja u okviru grupe koju vodi dr Đorđe Miljković, fokusirajući se na model eksperimentalnog autoimunskog encefalomijelitisa (EAE) indukovan bez adjuvansa. Njegova istraživanja takođe uključuju limfocite urođene imunosti i imunski sistem mukoznog tkiva, sa fokusom na razumevanje imunomodulacijskih mehanizama ILC3 ćelija u EAE i multiploj sklerozi (MS). Pored toga, Bojan je aktivno uključen u obuku i mentorstvo studenata master i doktorskih studija.
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Nivoi obrazovanja.
• Doktorat, Ph.D. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2011)
• Magistratura, M.Sc. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2007)
• Osnovne studije, B.Sc. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2002)
Istraživačka interesovanja.
• Naučno-istraživački rad pripada oblasti Ekologije i zaštite akvatičnih ekosistema, monitoringa kvaliteta životne sredine i ispitivanja ekološkog statusa/potencijala. Istraživački rad obuhvata i ispitivanje bioloških efekata metala i metaloida na različita tkiva odabranih vrsta slatkovodnih riba, analizu stepena bioakumulacije u akvatičnim ekosistemima, zatim analizu ishrane slatkovodnih vrsta riba u različitim tipovima vodenih ekosistema, njihove preference u ishrani, kao i istraživanje faune intestinalnih parazita nativnih i introdukovanih vrsta riba.
Članstva u naučnim društvima.
• Dr Vesna Đikanović je član sledećih društava: Srpskog društva za zaštitu voda, Srpskog biološkog društva, Društva parazitologa Srbije i Evropskog udruženja patologa riba (EAFP). Član je Upravnog odbora Srpskog društva za zaštitu voda u periodu 2019-2024.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biologija invazivnih vrsta proučava introdukovane invazivne vrste i njihov uticaj na diverzitet, strukturu, dinamiku i funkcionisanje ekosistema koji naseljavaju. Invazivne vrste se smatraju jednim od najznačajnijih faktora smanjenja biodiverziteta.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Ekotoksikologija proučava toksične efekte koji se javljaju kao posledica delovanja hemikalija na životnu sredinu. Toksični efekti se proučavaju na nivou molekula, ćelija, tkiva, organa, pojedinačnih organizama, populacija ili ekosistema.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Dr Stoimir Kolarević je rođen 30.07.1984. godine u Sisku, Republika Hrvatska. Osnovne studije Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, studijska grupa Biologija, upisao je školske 2002/03, a diplomirao 2009. godine. Školske 2009/10 godine upisao je doktorske studije na Biološkom fakultetu, modul Mikrobiologija koje je završio 2014. godine. Naučnu karijeru započeo je na Katedri za mikrobiologiju Biološkog fakulteta 2011. godine. Od 01.01.2020. zaposlen je u zvanju viši naučni saradnik u Odeljenju za hidrekologiju i zaštitu voda IBISS-a. Naučno-istraživačka delatnost dr Kolarevića je fokusirana na oblasti mikrobiologije i eko/geno-toksikologije. Dr Kolarević se bavi uticajem otpadnih voda na kvalitet površinskih voda, kao i na organizme koji naseljavaju slatkovodne i morske ekosisteme, sa fokusom na eko/geno-toksikološke analize. Od 2024. godine dr Kolarević vrši funkciju potpredsednika Sekcije za mutagenezu i genotoksikologiju Društva genetičara Srbije i predstavnik je Srbije u društvu European Environmental Mutagenesis and Genomic Society (EEMGS). Od 2014. godine učestvuje u radu stručne grupe Monitoring and Assessment Expert Group (MAЕG) Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav. Dobitnik je nagrade za najbolju usmenu prezentaciju na skupu međunarodnog značaja ,,The 14th International Comet Assay Workshop & 50th Environmental Mutagenesis and Genomics Society meetingˮ (Mastriht, Holandija, 2022. godine) za predavanje ,,Application of comet assay in aquatic organisms – summary and lessons learned in past 10 years of field researchˮ. Takođe, dobitnik je prestižne FEMS stipendije za postdoktorsko usavršavanje (,,Federation of European Microbiology Societies FEMS-GO Research and training grantˮ) koje je realizovao tokom 2019. godine u Nacionalnom institutu za biologiju u Ljubljani (Slovenija).
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Ekotoksikologija proučava toksične efekte koji se javljaju kao posledica delovanja hemikalija na životnu sredinu. Toksični efekti se proučavaju na nivou molekula, ćelija, tkiva, organa, pojedinačnih organizama, populacija ili ekosistema.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Mikrobiologija proučava strukturu, funkciju, genetiku i ekologiju mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, gljive i protozoe. U okviru instituta važne oblasti mikrobioloških istraživanja uključuju medicinsku mikrobiologiju, mikrobiologiju životne sredine i industrijsku mikrobiologiju.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biologija invazivnih vrsta proučava introdukovane invazivne vrste i njihov uticaj na diverzitet, strukturu, dinamiku i funkcionisanje ekosistema koji naseljavaju. Invazivne vrste se smatraju jednim od najznačajnijih faktora smanjenja biodiverziteta.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Bioremedijacija je proces u kome se koriste živi organizmi, pretežno biljke, mikroorganizmi ili biljni i mikrobijalni enzimi za redukciju, razgradnju ili detoksfikaciju kontaminanata, polutanata i toksina u zemljištu, vodi i drugim elementima životne sredine.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Dr Nikola Marinković diplomirao je na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2013. godine, a zvanje doktora nauka stiče 2020. godine odbranom doktorske disertacije pod nazivom „Taksonomska diferencijacija, diverzitet i distribucija vrsta podreda Erpobdelliformes (Hirudinea; Annelida) na području zapadnog Balkana“ na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od decembra 2013. godine zaposlen je u IBISS-u, od 2021. nosi zvanje naučni saradnik. Duže od 10 godina učestuvje u istraživanjima zajednica bentosnih akvatičnih beskičmenjaka sa stanovišta njihove upotrebe u oceni kvaliteta vodenih ekosistema, odnosno kao indikatora stanja u životnoj sredini; detekciji i praćenju uticaja stranih vrsta; zatim u istraživanjima njihove taksonomije kako putem tradicionalnog morfo-anatomskog pristupa tako i upotrebom molekularno genetičkih metoda. Poseban fokus istraživanja dr Nikola Marinković je usmerio na pijavice (Hirudinea), a pre svega na slobodnoživeće predstavnike uz grupe Erpobdelliformes problematiku njihove taksonomije ali i ekologije ove nedovoljno istražene grupe predatora. Tokom karijere bio je učesnik više nacionalnih projekata i jednog projekta bilateralne saradnje. Uzeo je učešće na FP7 projektu „Globaqua“. Član je nacionalnog tima Srbije koji je učestvovao u realizaciji čevrtog združenog istraživanja reke Dunav (JDS4). Tokom istraživačke karijere učestvovao je u pisanju 54 naučne publikacije. Učestvovao je u promociji nauke tokom Evropske noći istraživača u okviru projekta "The Road to Friday of Science - ReFocuS 3.0", koji finansira Evropska komisija u okviru "Horizon 2020" – Program za istraživačke i inovacione aktivnosti, potprograma "Maria Sklodovska Curie". Dugogodišnji je član Srpskog biološkog društva i Srpskog društva za zaštitu voda.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biologija invazivnih vrsta proučava introdukovane invazivne vrste i njihov uticaj na diverzitet, strukturu, dinamiku i funkcionisanje ekosistema koji naseljavaju. Invazivne vrste se smatraju jednim od najznačajnijih faktora smanjenja biodiverziteta.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Eco-Evo-Devo povezuje ekologiju, teoriju evolucije i biologiju razvića. U okvirima Eco-Evo-Devo proučava se uticaj sredinskih signala (biotičkih i abiotičkih) na strukturu i dinamiku populacija, formiranje novih fenotipova tokom procesa razvića i njihove evolucije kod različitih taksona biljaka, životinja i gljiva.
Ekotoksikologija proučava toksične efekte koji se javljaju kao posledica delovanja hemikalija na životnu sredinu. Toksični efekti se proučavaju na nivou molekula, ćelija, tkiva, organa, pojedinačnih organizama, populacija ili ekosistema.
Funkcionalna ekologija je fokusirana na razumevanje različitih bioloških fenomena (funkcija) na različitim nivoima organizacije od organizma do ekosistema, koje omogućavaju razumevanje postojanja određenih obrazaca u prirodi. Ona identifikuje i proučava procese i/ili aktivnosti koji obezbeđuju organizmu ili ekosistemu u celini da funkcioniše.
Klimatske promene su sveobuhvatna i rastuća globalna pretnja biodiverzitetu i ekosistemima. Direktno dovode do fenoloških, fizioloških, morfoloških i etoloških promena; širenja invazivnih vrsta; smanjenja brojnosti i izumiranja nativnih vrsta. Izmenjeni klimatski uslovi utiču na promene u kvalitetu staništa uzrokujući promene u rasprostranjenju vrsta i životnih zajednica. Da bi se ublažili efekti klimatskih promena u životnoj sredini neophodno je njihova predikcija i razumevanje njihovog uticaja na živi svet.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Mikrobiologija proučava strukturu, funkciju, genetiku i ekologiju mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, gljive i protozoe. U okviru instituta važne oblasti mikrobioloških istraživanja uključuju medicinsku mikrobiologiju, mikrobiologiju životne sredine i industrijsku mikrobiologiju.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.
Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Konzervaciona biologija ima za cilj da očuva biološku raznovrsnost na Zemlji i bavi se dugoročnom održivošću ekosistema. Interdisciplinarnim pristupom, konzervaciona biologija se bavi rešavanjem problema očuvanja na nivou vrsta, zajednica i ekosistema koji su direktno ili indirektno narušeni ljudskim aktivnostima ili drugim uticajima.
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Telefon: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Bulevar despota Stefana 142
11108 Beograd
Srbija
IBISS koristi analitičke "kolačiće" (eng. "cookies") za analizu korišćenja sajta u cilju unapređenja korisničkog iskustva, klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korišćenje kolačića.