Bioremedijacija je proces u kome se koriste živi organizmi, pretežno biljke, mikroorganizmi ili biljni i mikrobijalni enzimi za redukciju, razgradnju ili detoksfikaciju kontaminanata, polutanata i toksina u zemljištu, vodi i drugim elementima životne sredine.

Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.

Biologija starenja fokusirana je na bolje razumevanje molekularnih, ćelijskih i fizioloških procesa koji se nalaze u osnovi procesa starenja i bolesti povezanih sa ovim procesom.

Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.

Biodiverzitet označava raznolikost i varijabilnost života na Zemlji. Obuhvata raznovrsnost na genetičkom, taksonomskom i ekosistemskom nivou. Biodiverzitet je važan kako u prirodnim tako i u veštačkim ekosistemima. Danas je biodiverzitet ugrožen gubitkom i fragmentacijom staništa, neodrživim korišćenjem resursa, invazivnim vrstama, zagađenjem i globalnim klimatskim promenama.

Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.

Akvatična ekologija proučava vodene ekosisteme uključujući mora, reke, jezera, bare i močvare, tj. odnose između fizičkih, hemijskih i bioloških komponenti ovih staništa. Istraživači koji se bave akvatičnom ekologijom ispituju i uticaj čoveka i njegovih aktivnosti na vodene ekosisteme.