Anđela Vukojević, doktorant na trećoj godini doktorskih akademskih studija Odeljenja za molekularnu biologiju, Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu (studijski program: Molekularna biologija, modul: Fiziologija, podmodul: Animalna i humana fiziologija). Kandidatkinja je rođena 08.02.1997. u Kruševcu. Upisala je osnovne akademske studije na Departmanu za biologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Nišu 2016. godine, iste je završila 2018. godine; master studije je upisala 2018. godine na Departmanu za biologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Nišu i završila 2020. godine sa ukupnom prosečnom ocenom 9.27. Pripravnički staž u statusu master biologa odradila je na odeljenju za mikrobiologiju Doma zdravlja ,,Medikus Univerzalis“ u Kruševcu. Upisala je doktorske studije 2021. godine, a na IBISS-u je zaposlena 01. 04. 2021. godine. Fokus njenog istraživanja bazira se na uticaju fermentisane hrane na centralni nervni sistem. Tema njene doktorske disertacije je „Efekat pretretmana rasolom definisanog sastava na oksidativni stres i zapaljenske procese izazvane dejstvom lipopolisaharida kod miševa“. Anđela Vukojević je aktivni član društava i to Društva za neuronauke Srbije (DNS), Federation of European Neuroscience Societies (FENS), Srpskog društva za molekularnu biologiju (MolBioS) i The European Cooperation in Science and Technology (COST). Aktivno je uključena je u E7 projekat PIMENTO COST akcije pod nazivom ”The Effects of Lactobacillus sp and/or Bifidobacterium sp in Fermented Foods on Cognitive Health: A Systematic Review”. Takođe, u okviru ovog projekta doprinosi razvoju i implementaciji upitnika o fermentisanoj hrani. Bila je učesnik letnje škole FEBS/IUBMB Advanced Course “Molecular Targets for Antiaging Interventions” na ostrvu Speces u Grčkoj, 2022. godine, čije prisustvo je podržano stipenndijom od strane društva COST akcije. Na istom događaju osvojila je nagradu za najbolji poster "IUBMB Life Poster Award".
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Andrea Novaković je studentkinja druge godine doktorskih studija na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Trenutno je angažovana kao istraživač pripravnik na odeljenju za neurobiologiju Instituta za biološka istraživanja ,,Siniša Stanković", Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerziteta u Beogradu.
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Ana Stepanović završila je master studije na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu godine na studijskoj grupi Molekularna biologija i fiziologija. Dobitnik je nagrade za najbolji master rad iz oblasti molekularne biologije Fondacije „Goran Ljubijankić“. Doktorske studije na Biološkom fakultetu upisuje 2020. godine i trenutno je student četvrte godine, na modulu Fiziologija-Translaciona istraživanja u neurobiologiji i biomedicini. Predmet istraživanja njene doktorske disertacije je razvoj novih hibridnih jedinjenja skalreola i doksorubicina i testiranje njihovih antitumorskih karakteristika, pod mentorstvom dr Milice Pešić. Deo tih rezultata je podnet u patentnoj prijavi pod nazivom „Hibridna jedinjenja sklareola i doksorubicina, njihova sinteza i primena“, datum nacionalne prijave: 14. novembar 2022, broj „PCT“ prijave: PCT/RS2023/000016. Ana je član je tima dva projekta Fonda za nauku Republike Srbije: Program PRIZMA „Razvoj prirodnih fotoreaktivnih antitumorskih agenasa – derivata sklareola i artemisinina u modelu višestruke rezistencije tumorskih ćelija: osnova za teranostički pristup“ (PhotoSCLART), i Program IDEJE „Funkcionalna dijagnostika nesitnoćelijskog karcinoma pluća - novi koncept za unapređenje personalizovane terapije u Srbiji“ (TargetedResponse). Takođe je član projekta IBISS „Dokaz koncepta“ „Inovativna hibridna jedinjenja sklareola i doksorubicina kao nova antitumorska strategija u terapiji glioblastoma“ (SCLarDOXInn), finansiran od strane SAIGE projekta i član projekta Srpske akademije nauke i umetnosti pod nazivom „Biomedicinski potencijal novoizolovanih diterpena lateksa mlečika sa staništa u Srbiji“. Ana Stepanović bila je član Organizacionog odbora Šestog međunarodnog kongresa Srpskog društva istraživača raka (SDIR) „From Collaboration to Innovation in Cancer Research“ održanog u oktobru 2023. godine i član Organizacionog odbora COST action CA17104 (STRATAGEM) Annual Conference - 3rd MC meeting and 4th WGs meetings, održane u februaru 2020. godine. Član je Srpskog društva istraživača raka, Evropskog udruženja za istraživanje raka, Društva za neuronauke Srbije i Federacije evropskih društava za neuronauke.
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Melita Vidaković je rukovodilac Odeljenja za molekularnu biologiju. Njena grupa je trenutno fokusirana na rasvetljavanje osnovnih mehanizama uključenih u epigenetičku kontrolu ekspresije gena u zdravlju i bolesti (dijabetes i kancer). Ova studija na više nivoa uključuje: osnovne mehanizme metilacije/demetilacije DNK i identifikaciju novih regulatornih proteina koji orkestriraju koordinisanu ekspresiju gena, signalne puteve kojima hranljive materije utiču na razvoj dijabetesa menjajući ćelijsku homeostazu i razvoj inovativnih pristupa u lečenju dijabetes i kancera, sa metilacijom gena kao centralnom metom odgovornom za reprogramiranje ćelija (formiranje ćelija koje proizvode insulin) i iniciranje tumora. Ovaj rad uključuje nekoliko najsavremenijih tehnika, kao što je novi sintetički epigenetski alat zasnovan na CRISPR/dCas9 tehnologiji.
Jedno od naučnih dostignuća je pokretanje epigenetskih studija, kao nove istraživačke grane na IBISS-u. Sa članovima tima je razvila intenzivna istraživanja u oblasti dijabetesa i epigenetike koja uključuju široku međunarodnu saradnju. Dr Vidaković је svoja naučna saznanja sticala u mnogim laboratorijama u Evropi (Odsek za biohemiju, Univerziteta Federiko II, Napulj, Italija; Odsek za epigenetičku regulaciju, Helmholc centar za istraživanje u oblasti infekcija, Braunšvajg, Nemačka; Jedinica za ćelijsku fiziologiju i ishranu, Univerzitet Miguel Hernandez, Elche, Španija; Institut za biohemiju, Univerzitet u Štutgartu, Nemačka; Istraživački centar za naprednu nauku i tehnologiju, Univerzitet u Tokiju, Japan), ali glavni istraživački kapacitet dr Vidaković i dalje ostvaruje u Srbiji kao rukovodilac istraživačke grupe na IBISS-u.
Dr Vidaković je član Evropske asocijacije za proučavanje dijabetesa (EASD), član odbora za Nauku i društvo pri FEBS-u, Srpsko društvo za molekularnu biologiju (predsednik Upravnog odbora), Srpskog biohemijskog društva (član Upravnog odbora), Humboltovog kluba Srbije (predsednik od 2023). Učestvovala je u 7 COST akcija (trenutno MC u CA2113). Predavač je na modulu Epigenetika na Biološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu.
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Epigenetika proučava promene ekspresije gena koje ne uključuju promene sekvence molekula DNK, načine njihovog prenošenja (transmisije) i transgeneracijskog održavanja. Istraživači sa iz Iinstituta proučavaju mehanizme stabilnog održavanja ekspresije pojedinih gena (mehanizmi promene metilacionog obrasca DNK) kao i mogućnost izmene epigenetičkih obeležja u terapijske svrhe korišćenjem CRISPR/Cas9 fuzionisanih konstrukata. Posebna, pažnja je posvećena proučavanju epigenetičkih mehanizama u dijabetesu i trostruko negativnom karcinomu dojke.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje ili sprečavanje zagađenja, negativnih uticaja na životnu sredinu, štete nanesene ekosistemima ili prirodnim resursima izazvane ljudskim aktivnostima.
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Epigenetika proučava promene ekspresije gena koje ne uključuju promene sekvence molekula DNK, načine njihovog prenošenja (transmisije) i transgeneracijskog održavanja. Istraživači sa iz Iinstituta proučavaju mehanizme stabilnog održavanja ekspresije pojedinih gena (mehanizmi promene metilacionog obrasca DNK) kao i mogućnost izmene epigenetičkih obeležja u terapijske svrhe korišćenjem CRISPR/Cas9 fuzionisanih konstrukata. Posebna, pažnja je posvećena proučavanju epigenetičkih mehanizama u dijabetesu i trostruko negativnom karcinomu dojke.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Urbana ekologija proučava fundamentalne ekološke koncepte unutar urbanih sredina. Uključuje ispitivanje razlika ekoloških obrazaca, odnosa i procesa u urbanim sredinama u poređenju sa neurbanizovanim sredinama i istraživanje uticaja urbanizacije na ekologiju organizama. Ispituje odnose i interakcije između ekoloških i društvenih komponenti unutar urbanog ekosistema nastalog isključivo antropogenom aktivnošću.
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Epigenetika proučava promene ekspresije gena koje ne uključuju promene sekvence molekula DNK, načine njihovog prenošenja (transmisije) i transgeneracijskog održavanja. Istraživači sa iz Iinstituta proučavaju mehanizme stabilnog održavanja ekspresije pojedinih gena (mehanizmi promene metilacionog obrasca DNK) kao i mogućnost izmene epigenetičkih obeležja u terapijske svrhe korišćenjem CRISPR/Cas9 fuzionisanih konstrukata. Posebna, pažnja je posvećena proučavanju epigenetičkih mehanizama u dijabetesu i trostruko negativnom karcinomu dojke.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Terestrična ekologija proučava odnose organizama i životnih zajednica (biocenoza) prema uslovima spoljašnje sredine i interakciju između živih bića na kopnu. Ova istraživanja pružaju konceptualnu osnovu za razumevanje procesa u kopnenim ekosistemima i njihove osetljivosti na promene u životnoj sredini i biotičke promene.
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Epigenetika proučava promene ekspresije gena koje ne uključuju promene sekvence molekula DNK, načine njihovog prenošenja (transmisije) i transgeneracijskog održavanja. Istraživači sa iz Iinstituta proučavaju mehanizme stabilnog održavanja ekspresije pojedinih gena (mehanizmi promene metilacionog obrasca DNK) kao i mogućnost izmene epigenetičkih obeležja u terapijske svrhe korišćenjem CRISPR/Cas9 fuzionisanih konstrukata. Posebna, pažnja je posvećena proučavanju epigenetičkih mehanizama u dijabetesu i trostruko negativnom karcinomu dojke.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Epigenetika proučava promene ekspresije gena koje ne uključuju promene sekvence molekula DNK, načine njihovog prenošenja (transmisije) i transgeneracijskog održavanja. Istraživači sa iz Iinstituta proučavaju mehanizme stabilnog održavanja ekspresije pojedinih gena (mehanizmi promene metilacionog obrasca DNK) kao i mogućnost izmene epigenetičkih obeležja u terapijske svrhe korišćenjem CRISPR/Cas9 fuzionisanih konstrukata. Posebna, pažnja je posvećena proučavanju epigenetičkih mehanizama u dijabetesu i trostruko negativnom karcinomu dojke.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Epigenetika proučava promene ekspresije gena koje ne uključuju promene sekvence molekula DNK, načine njihovog prenošenja (transmisije) i transgeneracijskog održavanja. Istraživači sa iz Iinstituta proučavaju mehanizme stabilnog održavanja ekspresije pojedinih gena (mehanizmi promene metilacionog obrasca DNK) kao i mogućnost izmene epigenetičkih obeležja u terapijske svrhe korišćenjem CRISPR/Cas9 fuzionisanih konstrukata. Posebna, pažnja je posvećena proučavanju epigenetičkih mehanizama u dijabetesu i trostruko negativnom karcinomu dojke.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Telefon: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Bulevar despota Stefana 142
11108 Beograd
Srbija
IBISS koristi analitičke "kolačiće" (eng. "cookies") za analizu korišćenja sajta u cilju unapređenja korisničkog iskustva, klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korišćenje kolačića.