OBRAZOVANJE: Doktorat iz oblasti biologije ćelije, Institut „Wenner-Gren“, Fakultet za nauku, Univerzitet u Stokholmu, Švedska, 2011. godine. Diplomirani Molekularni biolog i fiziolog, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2004. godine.
ISTRAŽIVAČKA INTERESOVANJA: Mehanizmi višestruke rezistencije na lekove kod malignih tumora i razvoj novih terapeutika koji ciljaju ove mehanizme.
RADNO ISKUSTVO: Odeljenje za neurobiologiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ od 2012. godine. Institut „Wenner-Gren“ Univerziteta u Stokholmu od 2005. do 2011. godine.
PROJEKTI: „Funkcionalna dijagnostika nesitnoćelijskog karcinoma pluća - novi koncept za unapređenje personalizovane terapije u Srbiji“ (TargetedResponse,#7739737, 2022-2025), Program IDEJE Fonda za nauku Republike Srbije; „Biomimično inženjerstvo tumora za ubrzani razvoj antitumorskih lekova“ (BioengineeredTumor,#7503, 2024-2026), Program PRIZMA Fonda za nauku Republike Srbije; „Biomedicinski potencijal novoizolovanih diterpena lateksa mlečika (Euphorbia L.) sa staništa u Srbiji“ (MilkIng, 2022-2025), strateški projekat SANU; “Inovativna hibridna jedinjenja sklareola i doksorubicina kao nova antitumorska strategija u terapiji glioblastoma” (SCLarDOXInn, 2023-2024), SAIGE projekat Dokaz koncepta; „Identifikacija molekulskih markera za predviđanje progresije tumora, odgovora na terapiju i ishod bolesti“ (#III41031, 2011-2019), Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Akcije Evropske saradnje u oblasti nauke i tehnologije (COST): CA22103: A comprehensive network against brain cancer (Net4Brain;2023-2027); IG17104: Pan-European educational platform on multidrug resistant tumours and personalised cancer treatment (PANDORA;2022-2023); CA17104: New diagnostic and therapeutic tools against multidrug resistant tumors (STRATAGEM;2018-2022); CA15138: European network of multidisciplinary research and translation of autophagy knowledge (TRANSAUTOPHAGY;2016-2020); CM1407: Challenging organic syntheses inspired by nature-from natural products chemistry to drug discovery (NATCHEMDRUGS;2015-2019); CM1106: Chemical approaches to targeting drug resistance in cancer stem cells (STEMCHEM;2012-2016).
ČLANSTVA U NAUČNIM DRUŠTVIMA: Evropsko udruženje za istraživanje raka (EACR), Srpsko društvo istraživača raka (SDIR), Evropsko društvo za medicinsku onkologiju (ESMO), Federacija evropskih društava za neuronauke (FENS), Društvo za neuronauke Srbije (DNS), Srpsko biološko društvo (SBD).
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Biotehnologija se bavi istraživanjem i primenom bioloških procesa i sistema (organizmi i njihovi produkti, ćelije i delovi ćelija) za stvaranje ili modifikovanje proizvoda ili procesa korisnih ljudima i uključuje i procene rizika od njene upotrebe (biološku sigurnost).
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Scopus Author ID: 55256030500
Sažetak:
Viši naučni sardnik u Laboratoriji za molekularnu neurobiologiju i ponašanje, sa više od trinaest godina istraživačkog iskustva u oblasti mehanizama poremećaja spavanja i molekularne neurobiologije starenja u različitim modelima neurodegenerativnih bolesti. Istraživanja dr Ćirić su usmerena na efekte različitih farmakoloških i nefarmakoloških intervencija koje mogu odložiti početak i/ili progresiju neuroloških bolesti mozga u starenju, kao što je Alchajmerova bolest. Autor/koautor više od 15 naučnih publikacija u međunarodnim časopisima.
Obrazovanje:
• Doktor bioloških nauka, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2017
• Magistar bioloških nauka, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2010
• Diplomirani biolog, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2008
Nagrade i priznanja:
• Figura br. 9 u naučnom radu pod nazivom “Impact of anesthetic regimen on the respiratory pattern, EEG microstructure and sleep in the rat model of cholinergic Parkinson disease neuropathology” (Neuroscience, 2015, 304, 1-13) je izabrana za naslovnu stranu (Cover Winner), 2015
• Ciric et al., 2019, Front. Neurosci. je izabran za specijalnu kolekciju radova Sleep and Circadian Rhythms Editor’s Pick 2021, 2021
• Predlog projekta pod nazivom "Quantitative mapping of metals in KI mouse model of Alzheimer´s disease treated with synthetic neuroactive steroid" je nagrađen od strane Elettra Sincrotrone Trieste u okviru International Users Programme, 2023
Članstva u naučnim društvima:
• Društvo za neuronauke Srbije (DNS)
• Federacija evropskih društava za neuronauke (FENS)
• Biohemijsko društvo Srbije (BDS)
• Srpsko biološko društvo (SBD)
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Biotehnologija se bavi istraživanjem i primenom bioloških procesa i sistema (organizmi i njihovi produkti, ćelije i delovi ćelija) za stvaranje ili modifikovanje proizvoda ili procesa korisnih ljudima i uključuje i procene rizika od njene upotrebe (biološku sigurnost).
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Jasna Šaponjić je zaposlena u Institutu za biološka istraživanja od 1995., najpre kao istraživač saradnik, a 1996. kao naučni saradnik. Nakon sticanja naziva doktora medicine (1986), magistra mediciniskih nauka (1990) i doktora medicinskih nauka (1996) na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao i posdoktorskog usavršavanja prvo na Odeljenju za neurofiziologiju Medicinkog fakulteta u Patri, Grčka (2001-2002), kao stipendista EUCARE fondacije (Brisel, Belgija) za istraživanje epilepsija, a nakon toga i na Odeljenju za farmakologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta IIlinoj u Čikagu, SAD (2001-2002), bila је zaposlena kao docent na Odeljenju za farmakologiju i u Centru za istraživanje narkolepsije Medicinskog fakulteta Univerziteta Ilinoj u Čikagu, SAD (2003-2006).
Nakon usavršavanja u inostranstvu od 2006. se vratila u Institut za biološka istraživanja- Siniša Stanković, i bila zaposlena najpre kao naučni saradnik (2006-2007), pa kao viši naučni saradnik (2007-2012), a danas i kao naučni savetnik (2012-2024).
Njena naučna ekspertiza je vezana za neuronauke i neurobiologiju spavanja, posebno poremećaje spavanja i motorne kontrole u in vivo eksperimentalnim modelima starenja i neurodegenerativnih bolesti. Njen poseban istraživački interes je vezan za poremećaje spavanja kao prodromalnih znakova Parkinsonove bolesti kao i za rizike generalne anestezije u postoperativnom oporavku u neurodegenerativnim bolestima.
Recenzent je po pozivu u brojnim medjunarodnim časopisima, mentor tri doktorske disertacije i član komisija za procenu i odbranu doktorskih disertacija u sedam doktorskih disertacija od 2011-2024.
Član je Evropskog društva za istraživanje spavanja, Federacije evropskih društava neuronauka, Srpskog društva neuronauka i Srpskog biofizičkog društva.
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Biologija starenja fokusirana je na bolje razumevanje molekularnih, ćelijskih i fizioloških procesa koji se nalaze u osnovi procesa starenja i bolesti povezanih sa ovim procesom.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Dr Irena Lavrnja, je zaposlena u zvanju naučni savetnik na Odeljenju za neurobiologiju IBISS. Diplomirala je 2000. godine, magistarsku tezu je odbranila 2003. i 2008. Godine je doktorirala na Biološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Tokom svoje naučne karijere, bila je u sledećim zvanjima: istraživač saradnik (2003), naučni saradnik (2008), viši naučni saradnik (2013), a od 2018. je naučni savetnik. Istraživanje dr Irene Lavrnje fokusira se na rasvetljavanje ćelijskih i molekularnih mehanizama koji leže u osnovi neuroinflamacije, identifikaciju potencijalnih meta i testiranje efikasnosti različitih terapeutskih agenasa za suzbijanje štetnih, inflamatornih procesa, i pojačavanje odbrambenih, protektivnih mehanizama. Ona koristi različite eksperimentalne pristupe u svojim istraživanjima, uključujući životinjske modele neuroinflamatornih bolesti kao što su eksperimentalni autoimuni encefalomijelitis i traumatska povreda mozga i in vitro ćelijske culture. Od metoda koristi različite tehnike koje se koriste u istraživanjima molekularne i ćelijske biologije, kao i tehniku mikroskopiranja. Godine 2010. dobila je STSM stipendiju za postdoktorske studije Evropske komisije (COST B30) na Medicinskom univerzitetu u Insbruku (Odsek za neuroanatomiju), Insbruk, Austrija, a 2015. godine je dobila prestižnu EMBO kratkoročnu stipendiju na Karolinska Institutu u Stokholmu, Švedska. Do sada je bila uključena kao istraživač u 3 nacionalna projekta i 2 međunarodna bilateralna DAAD projekta (Nemački projekti razmene znanja), a kao Rukovodilac projekta u jednom projektu (Program saradnje srpske nauke i dijaspore: Vaučeri za razmenu znanja) koji je finansirao Fond za nauku Republike Srbije. Od 2018. godine je član uređivačkog odbora časopisa ``Scientific Reports`` (Springer Nature Publishing AG), a od 2022. je urednik za Frontiers in Cellular Neuroscience. Bila je mentor 2 doktorske teze, obe nagrađene kao najbolje doktorske disertacije iz fiziologije i jedne master teze. Kao član komisije učestvovala je u 5 doktorskih i 2 master rada.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Dr Milanović je molekularni biolog koji se bavi istraživačkim radom u oblasti neurobiologije. Do sada se prvenstveno bavila ispitivanjem mehanizama koji leže u osnovi neurotoksičnosti anestetika primenjenih tokom ranog razvića, kaoi nutritivnim pristupima u proučavanju mehanizama starenja, neuroinflamacije и Alchajmerove bolesti.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Zvanje
• Naučni savetnik, 2022.
Obrazovanje
• Doktorat, (Smer neurobiologija, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2012)
• Magistratura, (Smer neurobiologija, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2005)
• Osnovne studije, (Molekularna biologija i fiziologija, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2002)
Oblast naučnog istraživanja
• Neuroinflamacija
• Neuroendokrinologija
• Neurodegenerativne bolesti
Mentorstva
• „Antioksidativni i antiinflamacijski efekti pretretmana agmatinom na aktivaciju mikroglijske ćelijske linije miša izazvanu lipopolisaharidom“, doktorat.
• „Uloga i metabolizam bakra u hipokampusnoj sklerozi asociranoj sa epilepsijom temporalnog režnja kod čoveka”, doktorat, 2022.
• „Prostorna i vremenska ekspresija holesterol 24-hidroksilaze u kičmenoj moždini tokom eksperimentalnog autoimunskog encefalomijelitisa”, master, 2016.
• „Ekspresija paneksina i P2X7 receptora nakon povrede kore mozga pacova”, master, 2013.
Studijski boravci u inostranstvu
• COST-STSM-B30-04014 stipendija za tromesečni naučni boravak u Institutu za farmakologiju, Univerzitetska bolnica Šlezvig-Holštajn, Kil, Nemačka, u okviru COST naučnog programa pod nazivom: “Neuronska regeneracija i plastičnost: NEREPLAS”, 2008.
Članstva u naučnim društvima
• Društvo za neuronauke Srbije, Srpsko biološko društvo, Federation of European Neuroscience Societies.
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
OBRAZOVANjE:
2013. doktorska disertacija, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
2006. diploma Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu
RADNO ISKUSTVO: Rukovodi Laboratorijom za molekularnu neuro-onkologiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju (IBISS). Od 2007. zaposlena je na IBISS-u na Odeljenju za neurobiologiju, kada je stekla zvanje istraživač pripravnik; 2009. godine izabrana je u zvanje istraživač saradnik, 2014. godine u zvanje naučni saradnik, a 2019. godine u zvanje viši naučni saradnik.
OBLAST INTERESOVANjA: Proučavanje mehanizama dejstva novih antitumorskih agenasa sa potencijalom za prevazilaženje višestruke rezistencije na lekove i razvoj novih terapeutskih pristupa u lečenju malignih tumora.
PROJEKTI: Rukovodi radnim paketom projekta iz programa IDEJE, Fonda za nauku Republike Srbije (TargetedResponse), kao i potprojektom u okviru strateškog projekta SANU (Milking). Učesnik je na projektu iz programa PRIZMA, Fonda za nauku Republike Srbije (PhotoSCLART). Bila je učesnik dva međunarodna interdisciplinarna projekta: „Therapy optimization in glioblastoma: An integrative human-data based approach using mathematical models“ (projekat finansiran od strane američke fondacije James S. Mc. Donnell Foundation) i „THIOREDIN“ (projekat ERA.Net RUS+). Član je Upravnog odbora COST akcije CA22125 (Precision-BTC-Network), a bila je zamenik zamenik člana Upravnog odbora u okviru dve COST akcije: CM1407 (NATCHEMDRUGS) i CA17104 (STRATAGEM).
NAGRADE I PRIZNANjA: Nagrađena je stipendijom od strane European Association for Cancer Research (EACR) za učešće na ESMO kongresu u saradnji sa EACR u Madridu, Španija 2017. godine. Oosvojila je nagradu Fondacije „Goran Ljubijankić“ Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo za najbolju doktorsku disertaciju iz oblasti molekularne biologije objavljenju u 2013. godini. Nagrađena je stipendijom od strane COST akcije BM0703 (CANGENIN) za stručno usavršavanje u Fondaciji za biomedicinska istraživanja Akademije Atine u Grčkoj 2010. godine.
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Dr Aleksandra Mladenović je diplomirala 1998. godine na grupi za molekularnu biologiju i fiziologiju, Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Postdoktorsko usavršavanje je nastavila uz prestižnu stipendiju Ministartsva nauke i tehnologije koja se dodeljuje za 200 najboljih studenata u zemlji. Magistrirala je 2002. godine na temu Parkinsonove bolesti, a doktorirala 2008. na polju neuronauka.
Od 2003. godine je zaposlena kao stalni član Laboratorije za molekularnu neurobiologiju IBISS-a, gde je izučavala neurodegenerativne bolesti spregnute sa starenjem, apoptozu i mehanizme sinaptičke plastičnosti. Tokom postdoktorskog usavršavanja je boravila u Laboratoriji za molekularno i ćelijsko starenje, na National Hellenic Research Foundation institutu, u Atini.
Dr Mladenović je pomoćnik urednika prestižnih časopisa: BioFactors (Q1) i Mechanisms of Aging and Development (Q1), jednog od najstarijih i najvažnijih časopisa iz oblasti starenja. Takođe je pomoćni urednika FEBS Open Bio časopisa.
Dr Mladenović je predstavnik Srbije u nekoliko COST akcija i aktivno je uključena u Srpsko društvo za neuronauke, kao i u globalnu ALBA mrežu neuronaučnika. Član je naučnog komiteta Evropskog društva za preventivnu, regenerativnu i medicinu protiv starenja.
Bila je vođa projekta sa srpske strane u tri međunarodna projekta sa Švajcarskom, Hrvatskom i UK. Jedini je naučnik iz Srbije nagrađen FEBS i IUBMB grantovima za organizovanje naprednog kursa "Molecular Targets for Anti-Aging Interventions", koji je održan 2022. godine na ostrvu Spetses, u Grčkoj.
Bila je gostujući predavač na nekoliko međunarodnih konferencija. Recenzent je za više od 15 časopisa sa SCI liste, i aktivno je uključena u doktorske i master studije.
Svoja straživanja trenutno fokusira na pronalaženje optimalnih nutritivnih intervencija koje bi obezbedile zdravo starenje, sa posebnim akcentom na zdravlje nervnog sistema.
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Biologija starenja fokusirana je na bolje razumevanje molekularnih, ćelijskih i fizioloških procesa koji se nalaze u osnovi procesa starenja i bolesti povezanih sa ovim procesom.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Obrazovanje:
Doktorat, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu (od 2021. god)
Master studije, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu (2019-2020. god)
Osnovne studije, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu (2015-2019. god)
Oblasti interesovanja: neurobiologija, imunobiologija
Članstva:
Društvo za neuronauke Srbije (DNS)
Evropska federacija društva za neuronauke (FENS)
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Telefon: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Bulevar despota Stefana 142
11108 Beograd
Srbija
IBISS koristi analitičke "kolačiće" (eng. "cookies") za analizu korišćenja sajta u cilju unapređenja korisničkog iskustva, klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korišćenje kolačića.