Obrazovanje
2010 Diplomirani biolog, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
2017 Doktor bioloških nauka, Animalna i humana fiziologija, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Oblast istraživanja
Reproduktivna endokrinologija, neuroendokrinologija, neurobiologija
Radno iskustvo
2011-2014 Istraživač pripravnik, Laboratorija za reproduktivnu endokrinologiju i signaling, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
2014-2018 Asistent, Katedra za Fiziologiju životinja, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
2018-2019 Istraživač saradnik, Laboratorija za molekularnu neurobiologiju i ponašanje, Odeljenje za neurobiologiju, Institut za Biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu
2019- Naučni saradnik, Laboratorija za molekularnu neurobiologiju i ponašanje, Odeljenje za neurobiologiju, Institut za Biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu
Studijski boravci u inostranstvu
2019-2022 Postdoktorand, Laboratorija za ćelijsku signalizaciju, Nacionalni instituti za zdravlje, SAD
Biologija starenja fokusirana je na bolje razumevanje molekularnih, ćelijskih i fizioloških procesa koji se nalaze u osnovi procesa starenja i bolesti povezanih sa ovim procesom.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
OBLAST ISTRAŽIVANJA
Višestruka rezistencija na lekove u malignim tumorima; Mehanizmi delovanja novih antitumorskih agenasa sa potencijalom za prevazilaženje višestruke rezistencije na lekove; Razvoj novih ćelijskih modela i eseja za pretklinička ispitivanja antitumorskih agenasa;
OBRAZOVANJE
2011-2018 Doktorska disertacija, Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu
2004-2011 Diploma Biološkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu
ZAPOSLENJE
2019-do danas Odeljenje za neurobiologiju, Instituta za biološka istraživanja „Siniša
Stanković“ – Institut od Nacionalnog značaja za Republiku Srbiju
2012-2019 Odeljenje za molekularnu biologiju, Instituta za biološka istraživanja
„Siniša Stanković“ – Institut od Nacionalnog značaja za Republiku Srbiju
UČEŠĆE NA PROJEKTIMA I MEĐUNARODNA SARANJA
• Član tima na Projektu: Program PRIZMA „Biomimetic tumor engineering to enhance drug discovery“ (BioengineeredTumor), finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije (2024 – 2027)
• Član tima na Projektu: Program IDEJE „Funkcionalna dijagnostika nesitnoćelijskog karcinoma pluća - novi koncept za unapređenje personalizovane terapije u Srbiji“ (TargetedResponse), rukovodilac dr Milica Pešić, finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije (2022 – 2025)
• Projekat Programa osnovnih istraživanja 173020 “Signalni molekuli u dijabetesu: identifikacija potencijalnih bioloških markera uključenih u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilju predikcije i intervencije u dijabetesu”, finansiran od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije (2012-2019)
• Učešće u COST akciji: CA17104 “New Diagnostic and Therapeutic Tools Against Multidrug Resistant Tumors“ (STRATAGEM) (2018 – 2022)
ČLANSTVA U DRUŠTVIMA
1. Federacija evropskih društava za neuronauke (FENS)
2. Društvo za neuronauke Srbije (DNS)
3. Evropsko udruženje za istraživanje raka (EACR)
4. Srpsko društvo istraživača raka (SDIR)
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
EDUKACIJA
2010-2019 – doktorska teza, oblast: Neuronauke, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija (2 godine porodiljskog odsustva). Naziv disertacije: „Uticaj dugotrajne dijetalne restrikcije na insulinski signalni put u mozgu pacova tokom starenja“
2000-2009 – diplomirani biolog (studijski program: Molekularna biologija i fiziologija, modul: Molekularna neurobiologija), Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija (prosečna ocena 9.03/10)
OBLAST ISTRAŽIVANjA
Polje nauke u kom je fokus mog istraživanja je zasnovano na efektima različitih nutritivnih pristupa, kao što su dijetalna restrikcija i fermentisana hrana, na ponašanje i molekularne promene tokom starenja. Jedna od glavnih ambicija mog istraživanja je da ispitam koja vrsta hrane, kao i obrazac unosa hrane je neophodan za zdravo starenje mozga. Do sada sam otkrila da blagotvorno dejstvo dijatalne restrikcije na motoričke i kognitivne sposobnosti u velikoj meri zavisi od vremena njenog početka i od dužine trajanja tokom života.
POZICIJE
Zaposlenje:
Od 2010. do danas: Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ (IBISS), Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu
Istraživačka i akademska zvanja:
Od 2020. do danas- naučni saradnik
Mentorstva:
Mentor na doktorskim studijama
Od 2021. do danas: Naslov: „Efekat rasola nastalog fermentacijom kupusa na oksidativni stres i zapaljenske procese izazvane lipopolisaharidom kod C57BL/6 soja miševa". Anđela Vukojević, Univerzitet u Beogradu/Biološki fakultet
OSTALA PRIZNANjA:
Od 2021. do danas: Ko-lider Radne grupe 3 u okviru COST akcije „Promocija inovacija fermentisane hrane (PIMENTO) CA20128“, i član „Core Group“ PIMENTO akcije
Od 2023. do danas: Recenzent za inostrani časopis „Biofactors“ (IF:6.438), „Dose-Response“ (IF: 2.623), Mechanisms of Ageing and Development“ (IF:4.3)
Recenzent TEATIME COST akcije
ČLANSTVA U DRUŠTVIMA
1. Federacija evropskih neuronauka (FENS)
2. Društvo za neuronauke Srbije (DNS)
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Biologija starenja fokusirana je na bolje razumevanje molekularnih, ćelijskih i fizioloških procesa koji se nalaze u osnovi procesa starenja i bolesti povezanih sa ovim procesom.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Biologija starenja fokusirana je na bolje razumevanje molekularnih, ćelijskih i fizioloških procesa koji se nalaze u osnovi procesa starenja i bolesti povezanih sa ovim procesom.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Dr Miodrag Dragoj je diplomirao 2013. godine na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na studijskoj grupi Molekularna biologija i fiziologija. Doktorske akademske studije Molekularna biologija, Modul Molekularna biologija eukariota upisao je školske 2013/2014 godine na Univerzitetu u Beogradu – Biološki fakultet. Od jula 2014. godine zaposlen je na Odeljenju za neurobiologiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu.
U toku izrade doktorske studije, svoj naučno istraživački rad je realizovao kroz projekat „Identifikacija molekularnih markera za predikciju progresije tumora, odgovora na terapiju i ishoda bolesti“ (III41031) Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. U okviru pomenutog projekta uradio je doktorsku tezu pod nazivom „Efekti inhibicije CXCR4 receptora i fokalne adhezione kinaze u supresiji invazije i prevazilaženju rezistencije kod nesitnoćelijskog karcinoma pluća” i stekao akademsko zvanje doktora bioloških nauka 9. oktobra 2018. godine. Dobitnik je nagrade Fondacije „Goran Ljubljiankić“ za najbolju doktorsku tezu iz molekularne biologije odbranjene 2018. godine u Srbiji.
Nakon doktorata, bio je jedan od učesnika iz Srbije u okviru dva međunarodna interdisciplinarna projekta: „Optimizacija terapije glioblastoma“ (projekat finansiran od strane američke fondacije James S. McDonnell) i „Razvoj inhibitora tioredoksin reduktaze kao novih anti-kancer agenasa“ (projekat ERA.Net RUS+).
Pored toga, dr Dragoj rukovodi radnim paketima projekta finansiranih od strane Fonda za nauku Republike Srbije pod nazivom „Funkcionalna dijagnostika nesitnoćelijskog karcinoma pluća - novi koncept za unapređenje personalizovane terapije u Srbiji“ (TargetedResponse) - IDEJE i „Biomimetic tumor engineering to enhance drug discovery“ (BioengineeredTumor) - PRIZMA.
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Biotehnologija se bavi istraživanjem i primenom bioloških procesa i sistema (organizmi i njihovi produkti, ćelije i delovi ćelija) za stvaranje ili modifikovanje proizvoda ili procesa korisnih ljudima i uključuje i procene rizika od njene upotrebe (biološku sigurnost).
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Scopus Author ID: 8944418500
Sažetak:
Naučni savetnik u Laboratoriji za molekularnu neurobiologiju i ponašanje, sa više od dvadeset godina istraživačkog iskustva u oblasti molekularne neurobiologije. Autor/koautor više od 30 naučnih publikacija u međunarodnim časopisima. Mentor studenata doktorskih i master studija.
Predmet istraživanja:
Celokupan istraživački rad dr Perović usmeren je na molekulske mehanizme u osnovi plastičnosti mozga prevashodno u patološkim promenama tokom starenja i u neurodegenerativnim bolestima koje se javljaju sa starenjem, poput Alchajmerovoj bolesti. Različitim biohemijskim, molekulskim i histološkim pristupima ispitivala je ulogu sinaptičke plastičnosti, glioze, metabolizma holesterola i signalnih puteva povezanih sa odgovorom na stress, u neurodegenerativnim promenama povezanim sa starenjem. Dugoročni cilj dr Perović je razumevanje kako ovi mehanizmi mogu biti izmenjeni različitim sredinskim i farmakološkim intervencijama i primena ovih znanja u iznalaženju novih ili efikasnijih terapija za Alchajmerovu bolest.
Obrazovanje:
• Diplomirani molekularni biolog i fiziolog, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 1998
• Magistar bioloških nauka, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2002
• Doktor bioloških nauka, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2011
Nagrade i priznanja:
• Stipendija za talentovane studente, Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, 2000 - 2002
• Dobitnik stipendije Nemačke službe za akademsku razmenu (Deutscher Akademischer Austauschdienst - DAAD) za kratkotrajan istraživački boravak, 2008. godine
• Najviše rangirani naučnik (A1 kategorija), Ministarstvo nauke, tehnologije i inovacija Republike Srbije, 2011-2024
• Dobitnik nagrade Fondacije „Goran Ljubijankić“ za najbolju doktorsku disertaciju iz oblasti molekularne biologije odbranjenu u 2011. godini
Članstva i aktivnost u naučnim društvima:
Društvo za neuronauke Srbije, Federacije evropskih društava za neuronauke (Federation of European Neuroscience Societies - FENS), Srpsko drušvo za mikroskopiju, Evropsko društvo za mikroskopiju, Biohemijsko društvo Srbije, Američko udruženje za srce (American Heart Association - AHA)
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Biotehnologija se bavi istraživanjem i primenom bioloških procesa i sistema (organizmi i njihovi produkti, ćelije i delovi ćelija) za stvaranje ili modifikovanje proizvoda ili procesa korisnih ljudima i uključuje i procene rizika od njene upotrebe (biološku sigurnost).
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Dr Milica Pešić je iskusan koordinator projekata sa preko 20 godina iskustva u molekularnoj biologiji i istraživanju raka. Trenutno je rukovodilac Odeljenja za neurobiologiju na svom institutu. Njen rad se fokusira na fundamentalna istraživanja i transfer tehnologije, posebno na identifikaciju antitumorskih jedinjenja koja mogu da prevaziđu ili izbegnu rezistenciju na više lekova. Dr Pešić je vredan mentor studentima doktorskih studija i član je više stručnih društava i upravnih odbora. Takođe je potpredsednica Srpskog društva istraživača raka. Njeno iskustvo i stručnost se ogledaju u njenih 100+ istraživačkih radova objavljenih u veoma cenjenim časopisima sa "h" indeksom 26 i sa 2000+ citata.
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Oblasti naučnih istraživanja
Reproduktivna endokrinologija, neuroendokrinologija, neuroinflamacija
Obrazovanje
2005: Diplomirani biolog, Department za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Republika Srbija.
2012: Doktor biohemijskih nauka, Department za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Republika Srbija.
Radno iskustvo
2008-2013: Istraživač-pripravnik, istraživač-saradnik, asistent, Laboratorija za reproduktivnu endokrinologiju i signaling, Department za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Republika Srbija.
2013-2017: Docent, Laboratorija za reproduktivnu endokrinologiju i signaling, Department za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Republika Srbija.
2017- : Viši naučni saradnik, Department za neurobiologiju, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, Republika Srbija.
Postdoktorsko usavršavanje
2014-2017: Visiting Fellow, Nacionalni Institut za zdravlje (NIH), Nacionalni institut za zdravlje dece i ljudski razvoj (NICHD), Odsek za ćelijsku signalizaciju, Betezda, Merilend, SAD. Projekat: ZIA HD000195-22, “Signaling and secretion in neuroendocrine cells”, Intramural Research projekti, finansiran od strane NIH, SAD.
2020-2021: Postdoctoral Fellow, Naučni institute u okviru dečije bolnice, Center za genetska istraživanja, Vašington DC, SAD. Projekat: 5R21TR003166-02, “Systemic biomarkers of brain injury from hyperammonemia”, finansiran od strane NIH, SAD.
Nagrade i priznanja
2006 -2008: Stipendista Ministarstva nauke, Republike Srbije
2009 IUBMB/FEBS: Young Scientist Forum participation grant, Šangaj, Kina
2010 FEBS: Young Scientist Forum participation grant, Getenburg, Švedska
Članstva u naučnim društvima
Društvo za neuronauke Srbije (DNS), Federation of European Neuroscience Societies (FENS), The European Society of Endocrinology (ESE)
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Telefon: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Bulevar despota Stefana 142
11108 Beograd
Srbija
IBISS koristi analitičke "kolačiće" (eng. "cookies") za analizu korišćenja sajta u cilju unapređenja korisničkog iskustva, klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korišćenje kolačića.