Predavač: Prof. dr. Max Nieuwdorp, Univerzitetski Medicinski Centar Amsterdam, Holandija

Vreme: petak, 15. novembar 2024. u 10.00

Mesto: Biblioteka IBISS

Predavač: Janko Ž. Nikolić, MD, Ph.D. Bowman Professor and Head, Department of Immunobiology; Co-Director, University of Arizona Center on Aging; Director, the Aegis Consortium for Pandemic-Free Future; University of Arizona College of Medicine-Tucson

Vreme: četvrtak, 14. novembar 2024. u 12.00

Mesto: Biblioteka IBISS

Portal eNauka je nacionalni CRIS sistem koji je razvilo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbija 2022. godine za praćenje rezultata istraživanja za izveštavanje i evaluaciju kako naučnoistraživačkih organizacija (NIO) tako i istraživača. Portal predstavlja registar svih akreditovanih NIO i svih istraživača u Srbiji, kao i bazu podataka sa metapodacima o njihovim istraživačkim rezultatima. Administrativni podaci o organizacijama i istraživačima uređuje administrativno osoblje NIO (NIO referenti) i službenici Ministarstva. Metapodaci o istraživačkim rezultatima se uvoze iz Institucionalnih repozitorijuma, Naši u WoS-u i COBISS-a, a uređuju ih NIO urednici. eNauka harvestuje zapise iz institucionalnih repozitorijuma jednom nedeljno.

Istraživači se loguju na eNauku pomoću svog ORCID profila. Kratka uputstva za istraživače (nalaze se na stranici za logovanje na portal eNauka):
Osnovne informacije (tekst)
eNauka u 10 minuta (video)
Mala škola za ORCID (video) 

Naši bibliotekari su za naše istraživače izradili sledeća kratka uputstva:

eNauka - logovanje i uređivanje profila by zorica.jankovic.zvokica

Uređivanje profila istraživača na WoS by zorica.jankovic.zvokica

Saradnice IBISS, dr Danijela Maksimović-Ivanić, dr Sanja Mijatović, dr Melita Vidaković, dr Ivana Stojanović i dr Tamara Saksida su posetile Wuhan u Kini i učestovale u radu Donghu foruma. Pored naših naučnica, prisustvali su i naučnici iz Japana, Kube, Nemačke i Južne Afrike. Donhghu forum je internacionalni forum posvećen integraciji inžinjeringa u medicinu i uspostavljanju saradnje koja vodi inovativnim rešenjima u medicini. Na Donghu forumu je dr Melita Vidaković prikazala rad našeg instituta u celosti, potom istraživanja u oblasti biomedicine, kao i rad svoje grupe.

Na Hubejskom univerzitetu tehnologije su dr Melita Vidaković i dr Ivana Stojanović promovisane u gostujuće profesore.

Radionica projekta TargetedResponse Fonda za nauku Republike Srbije održana je 21. oktobra 2024. godine u svečanoj sali Dekanata Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Radionica je okupila istraživače i kliničare kako bi predstavili novosti iz oblasti funkcionalne diagnostike raka pluća.

Radionicu je otvorila prof. Nataša Milić, prodekan za doktorske studije na Medicinskom fakultetu, i Ana Vitas, predstavnica Fonda za nauku Srbije, zajedno sa rukovodiocem projekta, dr Milicom Pešić koja je predstavila glavne rezultate projekta.

Ključna izlaganja obuhvatila su dr Stefana Hadžića o hroničnoj opstruktivnoj bolesti i raku pluća, dr Davorina Radosavljevića o napretku u lečenju raka pluća, dr Joannu Kopecku o inhibitorima imunoloških kontrolnih tačaka, dr Milenu Cavić o tečnim biopsijama i dr Robin Jansen o terapijama tumora vođenim RAS-om. Rukovodioci radnih paketa TargetedResponse — dr Jelena Dinić, dr Miodrag Dragoj i dr Ana Podolski-Renić — takođe su predstavili najnovije rezultate projekta kako se on približava završetku.

Zahvaljujemo svim učesnicima što su doprineli uspehu radionice.

Video zapis sa radionice možete pogledati na sledećem linku: https://www.facebook.com/100077986418893/videos/3889253394651371

Zadovoljstvo nam je da vas obavestimo da je dr Ana Đorđević sa Odeljenja za biohemiju dobitnica nagrade „Jens Sandahl Christiansen Award“ Evropskog društva za endokrinologiju za 2025. godinu za oblast osnovnih nauka i doprinos u istraživanjima metabolizma.

Više informacija možete pronaći na sledećem linku
https://www.ese-hormones.org/news/recognising-excellence-in-endocrinology-ese-announces-the-winners-of-its-prestigious-awards-for-2025/

Otvorena nauka je pokret koji omogućava svim društvenim slojevima, amaterima i profesionalcima, pristup naučnim istraživanjima i podacima, uz aktivno učešće u diseminaciji informacija. Obuhvata prakse poput otvorenih istraživanja, otvorenog pristupa i podsticanja naučnika da se bave otvorenom naukom, olakšavajući razmenu znanja. Osim dostupnosti, otvorena nauka podrazumeva inkluzivno, pravično i održivo stvaranje znanja.

"as open as possible, as closed as necessary" - Horizon Europe

Obuhvata sve naučne discipline, zasnivajući se na sledećim ključnim stubovima: otvoreno naučno znanje, otvorene naučne infrastrukture, naučna komunikacija, otvoreno angažovanje društvenih aktera i otvoreni dijalog sa drugim sistemima znanja.

UNESCO je 2021. usvojio Preporuke otvorene nauke namenjene naučno istraživačkim organizacijama, istraživačima i akterima koji se bave pravilima, politikama i etikom nauke.

Platforma za otvorenu nauku
Nacionalni portal otvorene nauke Srbije

Sadržaj

Otvoreni pristup
Otvoreni istraživački podaci
Upravljanje istraživačkim podacima
Preprintovi
Otvorena recenzija
Građanska nauka

Otvoreni istraživački podaci

Istraživački podaci su svi rezultati koji se dobiju tokom istraživačkog procesa. To mogu biti istraživački rezultati, merenja, fotografije, grafikoni, analize,... Platforma DSpace na kojoj je RADaR izgrađen zadovoljava sve trenutno postavljene zahteve za pohranjivanje, čuvanje i diseminaciju istraživačkih podataka.

Radionica Upravljanje otvorenim istraživačkim podacima za istraživače
Otvoreni istraživački podaci - prof. dr Nadica Miljković, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu
Šta je upravljanje istraživačkim podacima? Zašto je to uopšte važno? - Obrad Vučkovac, Institut za nuklearne nauke “Vinča”, Univerzitet u Beogradu
Metapodaci - Milica Ševkušić, Institut tehničkih nauka SANU
Upravljanje otvorenim istraživačkim podacima za istraživače - Video zapis

Upravljanje istraživačkim podacima

Upravljanje istraživačkim podacima (Research Data Management - RDM) obuhvata niz aktivnosti koje istraživači zajednički definišu i primenjuju kako bi na efikasan način prikupili, organizovali i sačuvali svoje podatke za buduću upotrebu, uključujući i njihovu razmenu sa drugim istraživačima.

Istraživački podaci omogućavaju drugim istraživačima da ponove eksperimente, primene drugačiju metodologiju ili provere verodostojnost istraživanja zasnovanog na tim podacima. Definisan Plan upravljanje istraživačkim podacima postaje sve češći zahtev izdavača, naučnih institucija i finansijera istraživanja, čime se ispunjavaju zahtevi Otvorene nauke.

IBISS je izradio Smernice za pisanje Plana upravljanja istraživačkim podacima za istraživače Instituta.
Tim za otvorenu nauku u Srbiji - TONuS je izradio sajt o upravljaju istraživačkim podacima na srpskom jeziku.
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Preprintovi

Preprint je verzija naučnog rada koji je javno objavljen, ali još nije podvrgnut recenziji niti je objavljen u nekom naučnom časopisu. Obično se objavljuju u javnim, obično tematskim repozitorijumima koji se nazivaju serveri za preprint. Jednom objavljen, preprint postaje trajni naučni dokument koji može da se citira. Ovi serveri obično dodeljuju DOI broj ovim radovima. Neki Serveri za preprint imaju opciju javnog komentarisanja što se može posmatrati neformalnom otvorenom recenzijom. Preprintovi mogu biti objavljeni i u repozitorijumu koji objavljuju sadržaj u otvorenom pristupu, pored finalne, recenzirane verzije naučnog rada. Na taj način autori nemaju troškove za objavljivanje rada u preprint-formatu. Preprintovi su uspostavljena praksa u nekim disciplinama, npr. u fizici, matematici i astronomiji, a pojavljuje se kao uobičajena praksa u drugim oblastima, uključujući u oblastima biomedicinskih i društvenih nauka. Procesi i vreme se razlikuju između objavljivanja na serverima za preprint i objavljivanja časopisa. Preprintovi mogu biti dostupni za pregled zajednice, dok će u publikaciji časopisa proces recenzije biti duži, a rad tradicionalno nije dostupan zajednici za pregled.

Sve veći broj izdavača dozvoljava da se radovi objavljuju na serverima za preprint pre podnošenja za objavljivanje u njihovom časopisu. Jedan broj izdavača i dalje sledi Ingelfingerovo pravilo i ne prihvata radove koji su prethodno objavljeni na nekom drugom mestu. Ipak sa razvojem Otvorene nauke, ovakvih časopisa je sve manje. Ipak, mnogi časopisi zabranjuju ili obeshrabruju upotrebu preprintova u referencama jer se ne smatraju verodostojnim izvorima.

Lista izdavača naučnih časopisa sa politikama prema preprintovima - Wikipedia
Lista preprint-servera - Wikipedia

Otvorena recenzija

Otvorena recenzija je jedan od stubova Otvorene nauke i predstavlja značajnu modifikaciju tradicionalnog proces naučne recenzije koja se ogleda u tri segmenta: 1. otvoreni identiteti – autori znaju ko su recenzenti i recenzenti znaju ko su autori rada; 2. otvoreni izveštaji – izveštaj recenzenta je objavljen pored samog rada; 3. otvoreno učešće – šira javnost je u mogućnosti da svojim komentarima doprinese procesu recenzije, što je takođe vidljivo uz sam rad.

Ovaj otvoren pristup naučne recenzije ima za cilj da prevaziđe nedostatke tradicionalnog pristupa, posebno manjak transparentnosti, motivacije i uznemiravanje koje je moguće kada recenzent može da nastupi anonimno.

Građanska nauka

Građanska nauka (engl. citizen science) predstavlja participativnu metodu u naučnim istraživanjima, gde se javnost aktivno uključuje u istraživački proces. Ovaj pristup omogućava građanima, koji nisu stručnjaci u određenim oblastima, da aktivno učestvuju u naučnim projektima kroz svoje znanje, alate i resurse. Građanska naučna istraživanja obuhvataju razne discipline i teme, uključujući učesnike različitih nivoa stručnosti. Građani prikupljaju podatke, postavljaju pitanja i doprinose razvoju naučne kulture, dok stiču nova znanja i veštine. Građanska nauka omogućava prikupljanje obimnih podataka, istraživanje složenih tema i demokratizaciju naučnog procesa, promovišući saradnju i osećaj zajedništva.

Centar za promociju nauke u Srbiji raspisuje pozive za Građanska naučna istraživanja i za te potrebe je izradio Vodič kroz građanska naučna istraživanja u kome je dat opis, definicije i objašnjenja ove metode istraživanja.

IBISS ima dva projekta građanske nauke: Opasulji se i BARAmetar.

Biblioteka Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković" po građi koju čuva spada u specijalizovane biblioteke naučnoistraživačkih instituta i ustanova. Osnovni deo fonda Biblioteke čine časopisi iz oblasti bioloških nauka.

Datum formiranja Instituta vezuje se za formiranje dva instituta pri Srpskoj akademiji nauka: Instituta za ekologiju i biogeografiju i Instituta za fiziologiju razvića, genetiku i selekciju. Već sledeće godine oba instituta su formirala biblioteke prvenstveno radi prikupljanja materijala za rad istraživača. Spajanjem ova dva instituta u Biološki institut 1956. godine, fondovi ove dve biblioteke su objedinjeni u jedan i ova sad jedinstvena biblioteka nastavila je da raste, tako da danas broji više od 30.000 bibliotečkih jedinica. Osnovnu građu čine domaći i inostrani časopisi, kao i knjige. Danas Biblioteka prati razvoj informacionih tehnologija i svojim korisnicima nudi pristup elektronskim servisima koje Univerzitet u Beogradu pruža naučnicima, ali i drugim servisima dostupnim u otvorenom pristupu.

Biblioteka je upisana u Centralni registar biblioteka Srbije koji vodi Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković" sa rešenjem broj 06-218/195, 14.11.1997. pod siglom broj 3018407067.

Biblioteka je smeštena u zgradi Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković" i raspolaže sa 20 mesta sa istraživački rad u čitaonici.

Bibliotekari:

Zorica Janković https://orcid.org/0000-0003-2643-4483

Telefon: 011/2078-324
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Nađa Hadžimurtović
Telefon: 011/2078-324
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Grupa istraživača sa Univerziteta Stanford je ažurirala bazu podataka autora sa standardizovanim citatnim indikatorima i objavila rezultate za 2023. godinu. Na ovoj listi se nalaze najcitiraniji naučnici iz cele nauke. Među njima se i ove godine nalaze naše četiri kolege istraživači Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, dr Marina Soković, dr Jasmina Glamočlija, dr Marija Ivanov, saradnice Odeljenja za fiziologiju biljaka i dr Marko Prokić, saradnik Odeljenja za fiziologju.

Lista najuticajnijih naučnika je sačinjena u cilju sagledavanja uticajnosti naučnika i njihovog rada iz nekoliko različitih uglova. Autori liste su koristili podatke iz baze Scopus u kojoj se nalazi preko 8 miliona autora i sačinili listu najcitiranijih autora u 22 naučne oblast i 174 podoblasti. Baza podataka najcitiranijih naučnika pruža standardizovane informacije o citatima, h-indeksu, koautorstvu, citatima radova na različitim pozicijama autorstva i kompozitnom indikatoru (c-score). Prikazani su odvojeni podaci za karijeru i za pojedinačni uticaj u poslednjoj godini. Prikazane su metrike sa i bez auto-citata i odnos citata prema citiranju radova. Takođe su dati podaci o povučenim radovima (na osnovu baze podataka Retraction Watch), kao i citati na / iz povučenih radova.

Proračuni su obavljeni obradom podataka autorskih profila u Scopusu od 1. avgusta 2024. Autori ove liste naglašavaju da objavljena verzija odražava autorske profile baze Scopus u trenutku izračunavanja i savetuju autorima da proveravaju svoje autorkse profile u Scopusu i uređuju ih.

Baza je dostupna sa sledećem linku: https://elsevier.digitalcommonsdata.com/datasets/btchxktzyw/7

10. i 11. oktobra 2024. u biblioteci IBISS-a održaće se radionica "Problemi i nedoumice u geometrijskoj morfometriji". Gost radionice je dr Andrea Cardini sa Univerziteta u Modeni koji će održati uvodno predavanje. Organizaciju radionice su podržali Biološki fakultet i IBISS, a besplatna je za učesnike.

Cilj radionice je da se međusobno informišemo o trenutnim istraživanjima i planovima kao i o problemima i nedoumicama sa kojima se susrećemo u geometrijskoj morfometriji.

Zainteresovani za učešće mogu da se prijave putem e-mail adrese: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..