Otvorena nauka je pokret koji omogućava svim društvenim slojevima, amaterima i profesionalcima, pristup naučnim istraživanjima i podacima, uz aktivno učešće u diseminaciji informacija. Obuhvata prakse poput otvorenih istraživanja, otvorenog pristupa i podsticanja naučnika da se bave otvorenom naukom, olakšavajući razmenu znanja. Osim dostupnosti, otvorena nauka podrazumeva inkluzivno, pravično i održivo stvaranje znanja.

"as open as possible, as closed as necessary" - Horizon Europe

Obuhvata sve naučne discipline, zasnivajući se na sledećim ključnim stubovima: otvoreno naučno znanje, otvorene naučne infrastrukture, naučna komunikacija, otvoreno angažovanje društvenih aktera i otvoreni dijalog sa drugim sistemima znanja.

UNESCO je 2021. usvojio Preporuke otvorene nauke namenjene naučno istraživačkim organizacijama, istraživačima i akterima koji se bave pravilima, politikama i etikom nauke.

Platforma za otvorenu nauku 2.0
Nacionalni portal otvorene nauke Srbije

Sadržaj

Otvoreni pristup
Otvoreni istraživački podaci
Upravljanje istraživačkim podacima
Preprintovi
Otvorena recenzija
Građanska nauka

Otvoreni istraživački podaci

Istraživački podaci su svi rezultati koji se dobiju tokom istraživačkog procesa. To mogu biti istraživački rezultati, merenja, fotografije, grafikoni, analize,... Platforma DSpace na kojoj je RADaR izgrađen zadovoljava sve trenutno postavljene zahteve za pohranjivanje, čuvanje i diseminaciju istraživačkih podataka.

Radionica Upravljanje otvorenim istraživačkim podacima za istraživače
Otvoreni istraživački podaci - prof. dr Nadica Miljković, Elektrotehnički fakultet, Univerzitet u Beogradu
Šta je upravljanje istraživačkim podacima? Zašto je to uopšte važno? - Obrad Vučkovac, Institut za nuklearne nauke “Vinča”, Univerzitet u Beogradu
Metapodaci - Milica Ševkušić, Institut tehničkih nauka SANU
Upravljanje otvorenim istraživačkim podacima za istraživače - Video zapis

Upravljanje istraživačkim podacima

Upravljanje istraživačkim podacima (Research Data Management - RDM) obuhvata niz aktivnosti koje istraživači zajednički definišu i primenjuju kako bi na efikasan način prikupili, organizovali i sačuvali svoje podatke za buduću upotrebu, uključujući i njihovu razmenu sa drugim istraživačima.

Istraživački podaci omogućavaju drugim istraživačima da ponove eksperimente, primene drugačiju metodologiju ili provere verodostojnost istraživanja zasnovanog na tim podacima. Definisan Plan upravljanje istraživačkim podacima postaje sve češći zahtev izdavača, naučnih institucija i finansijera istraživanja, čime se ispunjavaju zahtevi Otvorene nauke.

IBISS je izradio Smernice za pisanje Plana upravljanja istraživačkim podacima za istraživače Instituta.
Tim za otvorenu nauku u Srbiji - TONuS je izradio sajt o upravljaju istraživačkim podacima na srpskom jeziku.
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Preprintovi

Preprint je verzija naučnog rada koji je javno objavljen, ali još nije podvrgnut recenziji niti je objavljen u nekom naučnom časopisu. Obično se objavljuju u javnim, obično tematskim repozitorijumima koji se nazivaju serveri za preprint. Jednom objavljen, preprint postaje trajni naučni dokument koji može da se citira. Ovi serveri obično dodeljuju DOI broj ovim radovima. Neki Serveri za preprint imaju opciju javnog komentarisanja što se može posmatrati neformalnom otvorenom recenzijom. Preprintovi mogu biti objavljeni i u repozitorijumu koji objavljuju sadržaj u otvorenom pristupu, pored finalne, recenzirane verzije naučnog rada. Na taj način autori nemaju troškove za objavljivanje rada u preprint-formatu. Preprintovi su uspostavljena praksa u nekim disciplinama, npr. u fizici, matematici i astronomiji, a pojavljuje se kao uobičajena praksa u drugim oblastima, uključujući u oblastima biomedicinskih i društvenih nauka. Procesi i vreme se razlikuju između objavljivanja na serverima za preprint i objavljivanja časopisa. Preprintovi mogu biti dostupni za pregled zajednice, dok će u publikaciji časopisa proces recenzije biti duži, a rad tradicionalno nije dostupan zajednici za pregled.

Sve veći broj izdavača dozvoljava da se radovi objavljuju na serverima za preprint pre podnošenja za objavljivanje u njihovom časopisu. Jedan broj izdavača i dalje sledi Ingelfingerovo pravilo i ne prihvata radove koji su prethodno objavljeni na nekom drugom mestu. Ipak sa razvojem Otvorene nauke, ovakvih časopisa je sve manje. Ipak, mnogi časopisi zabranjuju ili obeshrabruju upotrebu preprintova u referencama jer se ne smatraju verodostojnim izvorima.

Lista izdavača naučnih časopisa sa politikama prema preprintovima - Wikipedia
Lista preprint-servera - Wikipedia

Otvorena recenzija

Otvorena recenzija je jedan od stubova Otvorene nauke i predstavlja značajnu modifikaciju tradicionalnog proces naučne recenzije koja se ogleda u tri segmenta: 1. otvoreni identiteti – autori znaju ko su recenzenti i recenzenti znaju ko su autori rada; 2. otvoreni izveštaji – izveštaj recenzenta je objavljen pored samog rada; 3. otvoreno učešće – šira javnost je u mogućnosti da svojim komentarima doprinese procesu recenzije, što je takođe vidljivo uz sam rad.

Ovaj otvoren pristup naučne recenzije ima za cilj da prevaziđe nedostatke tradicionalnog pristupa, posebno manjak transparentnosti, motivacije i uznemiravanje koje je moguće kada recenzent može da nastupi anonimno.

Građanska nauka

Građanska nauka (engl. citizen science) predstavlja participativnu metodu u naučnim istraživanjima, gde se javnost aktivno uključuje u istraživački proces. Ovaj pristup omogućava građanima, koji nisu stručnjaci u određenim oblastima, da aktivno učestvuju u naučnim projektima kroz svoje znanje, alate i resurse. Građanska naučna istraživanja obuhvataju razne discipline i teme, uključujući učesnike različitih nivoa stručnosti. Građani prikupljaju podatke, postavljaju pitanja i doprinose razvoju naučne kulture, dok stiču nova znanja i veštine. Građanska nauka omogućava prikupljanje obimnih podataka, istraživanje složenih tema i demokratizaciju naučnog procesa, promovišući saradnju i osećaj zajedništva.

Centar za promociju nauke u Srbiji raspisuje pozive za Građanska naučna istraživanja i za te potrebe je izradio Vodič kroz građanska naučna istraživanja u kome je dat opis, definicije i objašnjenja ove metode istraživanja.

IBISS ima dva projekta građanske nauke: Opasulji se i BARAmetar.

Biblioteka Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković" po građi koju čuva spada u specijalizovane biblioteke naučnoistraživačkih instituta i ustanova. Osnovni deo fonda Biblioteke čine časopisi iz oblasti bioloških nauka.

Datum formiranja Instituta vezuje se za formiranje dva instituta pri Srpskoj akademiji nauka: Instituta za ekologiju i biogeografiju i Instituta za fiziologiju razvića, genetiku i selekciju. Već sledeće godine oba instituta su formirala biblioteke prvenstveno radi prikupljanja materijala za rad istraživača. Spajanjem ova dva instituta u Biološki institut 1956. godine, fondovi ove dve biblioteke su objedinjeni u jedan i ova sad jedinstvena biblioteka nastavila je da raste, tako da danas broji više od 30.000 bibliotečkih jedinica. Osnovnu građu čine domaći i inostrani časopisi, kao i knjige. Danas Biblioteka prati razvoj informacionih tehnologija i svojim korisnicima nudi pristup elektronskim servisima koje Univerzitet u Beogradu pruža naučnicima, ali i drugim servisima dostupnim u otvorenom pristupu.

Biblioteka je upisana u Centralni registar biblioteka Srbije koji vodi Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković" sa rešenjem broj 06-218/195, 14.11.1997. pod siglom broj 3018407067.

Biblioteka je smeštena u zgradi Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković" i raspolaže sa 20 mesta sa istraživački rad u čitaonici.

Bibliotekari:

Zorica Janković https://orcid.org/0000-0003-2643-4483

Telefon: 011/2078-324
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Nađa Hadžimurtović
Telefon: 011/2078-324
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Grupa istraživača sa Univerziteta Stanford je ažurirala bazu podataka autora sa standardizovanim citatnim indikatorima i objavila rezultate za 2023. godinu. Na ovoj listi se nalaze najcitiraniji naučnici iz cele nauke. Među njima se i ove godine nalaze naše četiri kolege istraživači Instituta za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, dr Marina Soković, dr Jasmina Glamočlija, dr Marija Ivanov, saradnice Odeljenja za fiziologiju biljaka i dr Marko Prokić, saradnik Odeljenja za fiziologju.

Lista najuticajnijih naučnika je sačinjena u cilju sagledavanja uticajnosti naučnika i njihovog rada iz nekoliko različitih uglova. Autori liste su koristili podatke iz baze Scopus u kojoj se nalazi preko 8 miliona autora i sačinili listu najcitiranijih autora u 22 naučne oblast i 174 podoblasti. Baza podataka najcitiranijih naučnika pruža standardizovane informacije o citatima, h-indeksu, koautorstvu, citatima radova na različitim pozicijama autorstva i kompozitnom indikatoru (c-score). Prikazani su odvojeni podaci za karijeru i za pojedinačni uticaj u poslednjoj godini. Prikazane su metrike sa i bez auto-citata i odnos citata prema citiranju radova. Takođe su dati podaci o povučenim radovima (na osnovu baze podataka Retraction Watch), kao i citati na / iz povučenih radova.

Proračuni su obavljeni obradom podataka autorskih profila u Scopusu od 1. avgusta 2024. Autori ove liste naglašavaju da objavljena verzija odražava autorske profile baze Scopus u trenutku izračunavanja i savetuju autorima da proveravaju svoje autorkse profile u Scopusu i uređuju ih.

Baza je dostupna sa sledećem linku: https://elsevier.digitalcommonsdata.com/datasets/btchxktzyw/7

10. i 11. oktobra 2024. u biblioteci IBISS-a održaće se radionica "Problemi i nedoumice u geometrijskoj morfometriji". Gost radionice je dr Andrea Cardini sa Univerziteta u Modeni koji će održati uvodno predavanje. Organizaciju radionice su podržali Biološki fakultet i IBISS, a besplatna je za učesnike.

Cilj radionice je da se međusobno informišemo o trenutnim istraživanjima i planovima kao i o problemima i nedoumicama sa kojima se susrećemo u geometrijskoj morfometriji.

Zainteresovani za učešće mogu da se prijave putem e-mail adrese: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na V redovnoj sednici održanoj dana 27.05.2024. godine, pokrenulo postupak za i z b o r dr Nikole Tatalovića, istraživača u Odeljenju za fiziologiju, u naučno zvanje naučni saradnik.

Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja.

Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na III redovnoj sednici održanoj dana 7.03.2024. godine, pokrenulo postupak za r e i z b o r dr Gordane Tovilović Kovačević, višeg istraživača u Odeljenju za biohemiju IBISS, u naučno zvanje viši naučni saradnik.

Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja.

Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na III redovnoj sednici održanoj dana 7.03.2024. godine, pokrenulo postupak za i z b o r dr Ivana Pilipovića, višeg istraživača u Odeljenju za imunologiju IBISS, u naučno zvanje naučni savetnik.

Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja.

Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na III redovnoj sednici održanoj dana 7.03.2024. godine, pokrenulo postupak za i z b o r dr Sofije Jovanović Stojanov, istraživača u Odeljenju za neurobiologiju IBISS, u naučno zvanje viši naučni saradnik.

Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja.

Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na III redovnoj sednici održanoj dana 7.03.2024. godine, pokrenulo postupak za i z b o r dr Marije Grozdanić, asistenta u Odeljenju za neurobiologiju IBISS, u naučno zvanje naučni saradnik.

Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja.

Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković” - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na III redovnoj sednici održanoj dana 7.03.2024. godine, pokrenulo postupak za i z b o r dr Stevana Avramova, višeg istraživača u Odeljenju za evolucionu biologiju IBISS, u naučno zvanje naučni savetnik.

Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 30 dana od dana ovog obaveštenja.